Kад на младо пољско цв’јеће
Бисер ниже поноћ нијема,
Kроз груди ми жеља л’јеће:
„Што те нема, што те нема?“
Kад ми санак покој даде
И душа се миру спрема,
Kроз срце се гласак краде:
„Што те нема, што те нема?“
Ведри исток кад заруди
У трепету од алема,
И тад душа пјесму буди:
„Што те нема, што те нема?“
И у часу бујне среће
И кад туга уздах спрема,
Моја љубав пјесму креће:
„Што те нема, што те нема“…
