„Радосно“ јављам – нека сви знају
На високом сам положају!
Ту мудри послом баве се пречим
А ја сам стигао тамо да кречим!
Очај ми очи засипа прахом
Колено клеца, болним уздахом
Плафон ми јасну поруку шаље:
Одавде брале не можеш даље!
Попео сам се, ал’ сад ме брине
Што на свет гледам са висине!
Лепше би било да летом летујем
Него да стружем, шмирглам и глетујем!
И боље ово одмах да рекнем
(Ако се деси данас да гекнем!):
Успона право ово је стање –
Што стојиш више – то можеш мање!
