„Све су наше ране да их Љубав вида.“
Марија Јефтимијевић Михајловић, Поглед у време
3 хиљаде, 5 хиљада, 68 хиљада,
83 хиљаде, 100 хиљада, 700 хиљада,
милион…
Господе, како су ужасне бројке!
Не чује се трава док пије крв дојке,
Ни шум кȁме кад утробом плови
И Нерођено у стомаку лови.
Господе, како су бројке ужасне!
Од њих се не виде пољане јасне
И не чује Луна што безгласно јеца
А челик и пупак и грло прeсеца.
Како су ужасне бројке, Господе!
Како Човека на безлик своде,
Док земља у недра Рођено скрива
Рођено Заклано први сан снива.
Господе, бројеве и слова одузми
И власт над Душом нашом преузми:
Кроз тишину њену нек одјекну крици,
Нека нам се тело грчи у грозници,
Из Сећања бола Љубав нек засија —
Да се роди Нерођена Србија!
2019.
Александар Мирковић
srodstvopoizboru.wordpress.com