Господ гледа на нас са тачке гледишта наше будућности, а не наше грешне прошлости. Господ гледа са надом на сваку душу. Господ жели да је види таквом, јер ју је таквом и створио. Он нас је саздао да будемо свети, да постанемо смирени, да будемо пријатељи Његови, да сијамо Његовом љубављу, славом и блаженством. Господ гледа на наше грехе као на лоше епизоде, лакомислене преступе, пројаве духовног немара и не задржава се на њима, већ гледа унапред и жели да Својом љубављу задобије душе свих људи.
Бог жели да се сви људи спасу и да достигну познање истине (1. Тим. 2, 4). Таква је љубав Господња. Такав је наш Христос. Гледајући Савла, Он је видео Павла! И када је видео да Савле чува одећу оних који су каменовали Св. архиђакона Стефана, Господ је знао да ће тај исти Савле једнога дана скинути одећу „старога човека“ са себе, оно унутарње покривало греха, које прекрива и скрива истински лик његове душе, и да ће сву своју душу, сав живот свој предати Богу, принети Богу на жртву. Господ је заволео Савла и јавио му се на путу за Дамаск, јер је знао да је сваки грешник, сваки блудни син, сваки озлобљени човек у дубини душе – добар и да чезне за Божјим добром за које, још увек, ни сам не зна шта је, нити где да га нађе.
Тако је Господ видео и цариника Закхеја. Заволео га је иако су Закхеја сви сматрали злим и опаким експлоататором, угњетачем сиромашних, себичњаком. А Господ је осетио да Закхеј има добру душу, којој је потребна помоћ. Господ је у омраженом царинику Матеју видео будућег Апостола. Тама и ми треба да видимо друге људе, Христовим видом ми их нећемо осуђивати, већ ћемо их волети и помагати
Из књиге – Духовни живот у свету без Христа
