Собу је обавијао мирис печених јабука са циметом, тераса је свијетлила од ароматичних свијећа на бази лаванде. У фрижидеру се хладило бијело вино, планирала је његов долазак до најситнијег детаља. Црвени руж полако је клизио низ њене усне завршни слој давао је печат њеној унутрашњој страсти. Пажљиво је исцртавала линију изнад ока продужавајући потом трепавице маскаром, прегршт малих звијездица сјатио се у углу њених очију трепериле су у славу долазећој љубави. Лаке љетње ноте парфема на бази мандарине и мошуса заокружили су њене припреме за ту врелу јулску ноћ. Бацила је поглед на свој одраз у огледалу тоалетног сточића и намигнула себи завјеренички „дјевојко вечерас је твоја ноћ“. У башти је сијао мјесец жут у чију су част зрикавци пјевали устаљену почасну мелодију правећи чаролију љетње ноћи додатно привлачном и распирујући магију као да су знали што ће ова ноћ да донесе. Стајала је наслоњена на огради терасе опијена љепотом љетње ноћи удисала је мирис свјеже процвалих гарденија из баште који је додатну потпиривао њену слатку чежњу ишчекивања. Сипала је лагано вино у чашама када се зачула капија, он је стигао тачно на вријеме знао је да га она чека са нестрпљењем. Лаки кораци низ степенице се зачуше и након пар секунди се огласило звоно на вратима. Упутивши јој широк осмијех дивио се њеној елеганцији и стилу занијеле су га те очи проткане звијездама. Пружио јој је букет црвених ружа „нису ни изблиза тако лијепе као ти“ пољубивши јој румене образе осјетио је њежне ноте парфема на бази мандарине и мошуса и за трен у глави замислио слику њих двоје на морској обали мјесечина свједок њхове љубави. Руже су заузеле централно мјесто на столу уз печене јабуке и бијело вино. Зрикавци утихнуше ноћ поста толико тиха чули су се само њихови откуцаји срца и мисли које су одзвањале кроз љетњу ноћ. Гледао ју је стајала је пред њим његова суграђанка остварење његовог највећег сна, у хаљини боје брескве као нека вила која не бјежи када склопи очи и поново их отвори. Она је била сада његова стварност досањан сан љетње ноћи његова отменост и господско држање спутавали су његову дивљу страст и жељу да је попут орла са узвишених планина шчепа у свој загрљај и заувијек се изгуби у њој. Са сваким гутљајем хладног вина који му је клизио низ грло расла је у њему жеља за тим врелим црвеним уснама и том силуетом жене која је ходајућа страст и љубав. Смијешили су се једно другоме уз слатке залогаје јабука са циметом, ставили су љубав на чекање у корист романтике иако им се душа лијепила за усне а руке су очајно жељеле да се стопе у загрљај започињући тај магични спој два бића тај врхунац савршенства природе.Знала је колику је жељу будила у њему играла је на карту суптилности женска проницљивост омогућила јој је да продре и у она његова најдубља осјећања и жеље и да тако заигра на карту побједе. Смијала се опуштено намјерно привлачећи његов пожудан поглед тактично му додирујући руку распаљујући у њему хиљаду и једну искру страсти. Лагани повјетарац је почео да пири хладећи њихова угријана тијела док је ватра љубави унутар њих буктила све јаче. Устала је са столице пуштајући на старом грамафону пјесму, лагане ноте разлегле су се кроз ноћ стала је у ћошку терасе „извини топло је овдје мало ваздуха ће ми пријати“ обасјана мјесечином њена фигура дошла је још више до изражаја доводећи га до лудила. Иза себе је зачула његов глас умиљат тих мио и уједно продоран заводнички „суграђанко хоћемо ли“. Прихватила је са осмијехом његову испружену руку заплесали су уз такт бебекове и Занине пјесме „љепото хајде усрећи ме мало што пре због нас је ово вече пало зар не и звезде се расуле по небу баш све из овог нашег гнезда“.
Соба је била у полутами мјесец је бацао кроз полуотворен прозор сноп свјетлости, љубио је њен врат осјећајући све јачи мирис мандарине и мошуса праћен њеним дрхтајем узбуђења. Постоје границе људске контроле али их он у овом случају није знао прешао их је све свлачећи њену вилинску хаљину, држао ју је у наручју огољену бијелу као снијег, дуга црна коса падала јој је низ леђа мијешајући се са мјесечевом свјетлошћу на њеном тијелу. Његова вила је коначно била у његовом чврстом наручју, упијао је преостале капи слатког вина са њених усана помијешане са нектаром љубави доводиле су га у стање неописивог лудила. Уздахе је бројала соба а мјесец писао причу о њима, узимао ју је најњежније па онда страствено и храбро губећи се у њој као брод на отвореном мору нестајао је у тој љепоти од жене…
Цртала је по његовим леђима своје име сваки додир производио је нови вулкан у њему прасак од хиљаду и једне нове изјаве љубави пратили су уздаси, изговарао је њено име као да дозива бога са поштовањем, молбом и жељом…
Знала је да му узврати ту плиму чежње али и да се препусти уживајући хедонистички до краја да га обавије рукама око врата и њежно изговори име на уво претварајући га у крајње похотног љубавника. Губио се међу њеним врелим бедрима стискајући њена кољена чинећи је да вришти под њиме. Након дугог и исцрпног пламена вулкан у њима је доживио врхунац и услиједило је затишје, лежао је загледан у њене очи и усне на којима се назирао тек по неки блиједи остатак кармина. Сијала је сјајније од звијезда обасјана његовом љубављу изнутра миловала његове груди… Дуго су се гледали у очи упијајући једно друго погледом све док нису утонули у сан…
Први јутарњи зраци увукли су се кроз полуотворен прозор собе будећи уснулог љубавника, ње није било у кревету. Устао је тражећи његову вилу његов извор неописиве среће и синоћњег задовољства. Стајала је крај стола на тераси доручак је био на столу а она у његовој свиленој кошуљи разбарушене косе и откопчане кошуље крај груди тек мало да се назру те двије сочне крушке.
„Јабуке и вино и реш препечен тост“ – јеси ли за доручак можда?
Спустио је врео пољубац на њене усне држећи је у крилу испијајући заједно са њоме вино, прошле ноћи су оно љубавно испили заједно. Задрхтала је сва од његовог погледа када ју је стегнуо око струка и љубио изнова и изнова… Спустио је малу црвену кутијицу од плиша на њена кољена…
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nekazano.me
