Звали су је краљицом стила. Пореклом је била из племићке породице, и удала се у једну такву. Кнегиња Олга и кнез Павле Карађорђевић важили су за пар који је одисао великом и искреном љубављу.
Њихова љубав успела је преброди и највеће личне трагедије које су их пратили током живота: смрт детета, два егзила, проглашење државним непријатељима, болест и смрт мужа. Волела је живот, и упркос недаћама била је изузетно снажна и истрајна.
Племство по рођењу
Олга Карађорђевић пореклом је била из племићке породице, а рођена је у Грчкој. Њеним венама текла је крв различитих европских племстава: краљевске грчке династије, царске руске, па и данске племићке лозе. Као унука грчког краља Ђорђа I, те ћерка његовог сина Николе и руске велике кнегиње Јелене Владимировне, од рођења је носила титулу принцезе од Грчке и Данске.
Први свој егзил доживела је још као дете, када је цела породица била прогнана из Грчке после збацивања владарске лозе.
Свој уговорени и унапред припремљени брак са данским принцом Фредериком није прихватила. Упркос противљењу породице, одлучила је да се води срцем. Младог кнеза Павла је упознала на балу у Лондону, на који није хтела да оде. Ипак, то је било пресудно вече по њу, обележено љубављу на први поглед.
Омиљена кнегиња краљевине Југославије
Олги се на први поглед допао Павле, који је био оличење привлачног ученог младића, за којим су уздисала многа женска срца у Лондону. Павле није био типичан племић, а то је и потврдио када је Олгу на први састанак извео у биоскоп, а не у отмени ресторан или театар, што се очекивало од особа њиховог статуса.
Љубав на први поглед резултирала је и брзом веридбом, а краљевско венчање је одржано у Београду.
Било је то једно од најлепших краљевских венчања у тадашњој Европи. Од почетка до краја је одисало стилом и отменошћу. Венчали су се 22. октобра 1923. године. Кнезу Павлу кум је био војвода од Јорка, ни мање ни више него потоњи енглески краљ Џорџ VI.
Убрзо је уследила и принова, принц Александар. Поред њега кнегиња је кнезу подарила још двоје деце – Николу и Јелисавету.
Градске дужности младе кнегиње
Олга је била честа тема градских новина. Водила је изузетно активан друштвени живот, обилазила друштва, организације, болнице и остале установе. На тај начин је и обављала свој део краљевске дужности.
Показивала је интересовање за социјалне прилике у земљи. Посећивала је разна удружења по Београду и слушала њихове проблеме.
Забележене су посете организацијама као што су „Женско радничко склониште“, „Мушко радничко склониште“, диспанзер друштва „Српска мајка“, Енглеско забавиште, као и другим организацијама и установама чија је сврха била пружање помоћи угроженим и невољним.
Такође, „по дужности“ била је главни гост на различитим дешавањима у граду. Сећање на ове посете чувају фотографије како колом отвара забаву Зимске помоћи у Народном позоришту, посета Зоолошком врту са малом принцезом Јелисаветом или фотографија попут ове, на којој је кнегиња у друштву младих мајки, чланица Удружења „Српска мајка“.
Кнез Павле и кнегиња Олга нарочито су помагали културу и уметност. Културно су подизали Београд и бавили су се напретком и развојем града у свим правцима. Кнез Павле је посебно волео уметност и њу је и сам финансирао.
Међуратна мода краљевине и њена краљица стила
Кнегиња Олга је, у својим најсјајнијим годинама, пленила изузетном природном лепотом. Имала је право аристократско држање, племићку пут боје алабастера, и одисала је потпуном грациозношћу и префињеношћу. На сачуваним фотографијама може се видети како је увек била и елегантно одевена. Никад „обично“ и „просечно“, и увек са неким запаженим детаљем који целој одевној комбинацији даје посебан ниво и упечатљиву драж.
А наравно, све према протоколу краљевине и државе. Бунде, комплети, хаљине, све је то био део њеног гардеробера. Највише је волела да носи хаљине, разноразних боја, па су чак и одевни предмети „стандардних“ боја, добијали већи сјај и раскош кад би их комплетирала неком од бисерних огрлица које је радо носила.
Велелепну, грандиозну дијамантску тијару, која јој је припала удајом у породицу Карађорђевић, је рестаурирала и прилагодила свом укусу, додавши један ред бисера и брилијанaта. На овај начин је тако битном предмету који припада краљевској породици заувек дала свој лични печат.
Волела је да се фотографише, па самим тим и у тим приликама специјално облачи, пресвлачи и ствара нове одевне комбинације, знајући да ће на тај начин живети дуго, како она, тако и њен стил. Увек је изгледала префињено, отмено, са дамским држањем, како и приличи једној чланици краљевске породице, док је, са друге стране, одисала и једноставношћу стила.
Шешир као главни детаљ отмености
Најчешћи и вероватно њој најдражи асесоар били су шешири. У Београду, међу дамама, то је била неизоставна мода између два светска рата и обавезан детаљ. Шешире су Београђанке пазариле у разноразним салонима по граду, у Балканској улици, Васиној, Француској, на Теразијама…
Међу најпознатијима је био салон госпође Розалије Смолке, а баш кнегиња Олга лично је била њена највернија муштерија и најчешћи гост. Розалија је имала салон у Кнез Михаиловој улици, и била је у корак са светском модом. Код ње су шешири били најмодернији, па је јасно зашто је кнегиња баш њен салон бирала за своје шешире.
Шешир на глави једне даме је у том периоду био знак престижа. Што је једна девојка имала више њих у свом гардероберу, и што их је чешће мењала у сезони, то се сматрала отменијом, богатијом, модернијом, „добростојећом“.
Но, избор шешира није бивао нимало лак. Свака дама, па и кнегиња Олга, биле су „бацане на тест“ испробавања. Требало је наћи онај који ће бити правог и идеалног облика: да прати облик главе, да се слаже уз одевну комбинацију. тј. да је у хармонији са одећом, ташницом, рукавицама, да поседује модерну црту, односно да није „застарелог“ дизајна, и наравно, да истиче оно што је најбоље на лицу даме.
Све је то помно пратила и кнегиња Олга, и због пажње коју је придодавала таквим детаљима, још тад ју је народ прозвао „краљицом стила“, а та ласкава титула остала јој је и постхумно, до данашњих дана.
Други егзил и „нови“, избеглички живот
Након атентата на краља Александра I Карађорђевића, у Марсеју 1934. године, кнез Павле је био намесник краљевине Југославије, и то све до 27. марта 1941. године. Тада су му биле наметнуте једине две опције: приступ Тројном пакту и здруживање са Хитлером, или супротстављање њему.
Познавајући све околности, Павле је изабрао опцију придруживања Тројном пакту, а та одлука је наишла на негодовање великих размера у читавој земљи. Одиграо се војни удар, након чега кнез Павле и цела његова породици бивају прогнани из краљевине и проглашени издајницима.
Прва станица породице након ових страшних догађаја била је Грчка, а потом Египат. Карађорђевићи су били под управом енглеских власти, стога су их касније транспортовали у енглеску колонију Кенију. На том месту, скоро па у дивљини, провели су неко време, а то све под енглеском стражом.
Олга и у оваквим околностима није смањивала своју љубав према мужу и породици. Желела је да увек буде ту за Павла, и на сваки начин помогне.
Тако је успела да добије одобрење од енглеских власти да са породицом напусти дивљу Кенију, и пресели се у питомији Јоханесбург у Јужној Африци, а након неколико година успевају да се врате у Европу, стациониравши се у Паризу.
Овакав живот није нимало био једноставан: патња за својом домовином, у којој су сматрани непријатељима, и неприхватање нове средине и околине у којој су се задесили, и у којој су странци. Без обзира на околности, кнегиња се трудила да одржи топлину породичног дома.
Убрзо након пресељења на европски континент, породицу Карађорђевић је задесила највећа трагедија: млађи син Никола, погинуо је у саобраћајној несрећи.
Опростити али не заборавити
И кнез и кнегиња су надживели свог сина Николу дуги низ година. Становали су у Паризу, посветивши се уметности. Кнез Павле је сакупљао разне уметнине, које је касније и поклањао омиљеним галеријама. Преминуо је 1976. године, док је супруга све време била уз њега, доказујући му цео животни век да му је била верна, одана и снажна. Српска, руска, данска и грчка племкиња Олга, доживела је позну старост, али не и правду. Преминула је 1997. године, у старачком дому надомак Париза, и сахрањена је поред супруга и сина у Лозани.
До краја 2013. године цела породица Карађорђевић бива рехабилитована. Одлука суда говорила је да су кнегињи Олги била погажена сва људска права и да се заправо радило искључиво о политичко-идеолошком прогону.
Након укидања пређашњих санкција, породица је коначно нашла свој мир у својој домовини. Посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина Николе ексхумирани су, да би 06. октобра 2012. године били сахрањени у цркви на Опленцу, уз највише државне почасти, поред својих предака из лозе Карађорђевић.
Аутор : Јелена Недељковић
Фото : Интернет архива
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:421897-Rehabilitovana-i-kneginja-Olga
