Божија је задња! То стално казујемо,
а ипак се често бојимо и смућујемо
као да о нечему сами одлучујемо,
сопствену веру на делу не показујемо!
Кад нам неко чини неправду, тугујемо
и нисмо спремни да брзо опростимо,
злопамтимо и зато се не радујемо,
хладног срца се молимо и постимо!
Видимо да неко греши и осуђујемо,
а сопствена брвна из ока не вадимо,
не умемо да правилно расуђујемо,
много чинимо, а ништа не урадимо!
Заборављамо да Бог нас не заборавља,
сами себи смо праведне судије,
али само смирене Бог не оставља
када се суза покајања пролије!
Бог последњу и главну реч има
и Он ће праведно да суди свима!
Да није тако, онда би могао свако
да без страха Божјег све ради олако!
