Црква Ружица, по предању, настала као задужбина једне од три сестре, а по историјским документима некадашњи магацин за барут, најстарија је црква у престоници
Најстарија и − ако се цркве уопште могу поредити по лепоти − једна од најлепших цркви у Београду, Црква Ружица, ушушкана је у крилу Калемегданске тврђаве, а пре неколико година неформални блог Joxt’s Blog уврстио ју је међу десет најјединственијих у свету.
У доба деспота Стефана Лазаревића, постојала је истоимена стара црква, коју су Турци срушили, освајајући Београд 1521. године. Када и како је садашња црква настала и због чега се баш овако зове, није баш сасвим познато.
Наиме, по народном предању, Ружица се налазила на истом месту као и сада, јер је народ поштовао извор Свете Петке, који је протицао испод темеља Цркве Пресвете Богородице. По веровању, сестре Ружица, Марица и Цвета на простору београдске тврђаве подигле су по једну цркву које су служиле као њихове задужбине, и назвале су их својим именима.
Међутим, историја каже другачије: након што је црква из времена владавине деспота Стефана срушена, у 18. веку на месту данашње цркве био је барутни магацин. Када је кнез Михаило 1867. године добио кључеве града, почела је адаптација. Две године касније подигнут је кров над олтаром, а на пролеће 1869. године завршено је зидање торња.
Прво звоно на цркви постављено је у октобру 1870, а храм је остао у функцији све до 1915. године када је у току аустријског напада на Београд порушен. Највише су страдали олтар и звоник цркве.
Црква је обновљена и освештана 11. октобра 1925. године. За успомену на обнову цркве из ове године, десно од улазних врата постављена је спомен-плоча на којој је између осталог записано:
„За време Светског рата 1914-1918, од стране аустроугарске и немачке војске, опљачкан је и порушен овај храм војнички. Под владом краља Срба, Хрвата и Словенаца, Александра Првог, управом српског патријарха Димитрија, обновљен је храм Божји“.
Приликом ове обнове урађене су и две статуе које су постављене на улазу у цркву. Једна представља копљаника цара Душана, а друга пешака из балканских ратова. Од ратног материјала израђени су чираци за свеће и вазе за цвеће, од топовских чаура.
У цркву стиже, уз посредовање војног свештеника, духовника Цркве Ружице и шест икона из логора Надор у Африци, од којих су само две очуване.
Њену унутрашњост краси изрезбарени иконостас Косте Тодоровића, на којем је иконе насликао јеромонах Рафаило Момчиловић. Руски сликар Андреј Биценко осликао је зидове цркве.
После Другог светског рата подигнута је капија код олтара и продужен је и саниран водовод до испоснице Свете Петке. Ипак, највећи радови обављени су 1937. године, када је саграђена данашња капела Свете Петке, трем уз капелу и црквени дом, који је разорен приликом бомбардовања 1944. године.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
telegraf.rs
