Недеља – дан за предах, купање, учење. Сунце је високо на небу. Исидора помаже газдарици Гроздини око шивења. Једнолично клопарање машине прекинуто је повременим уздасима жене. Газдарица размишља о сину док гледа вредно, вижљасто девојче. Волела би да јој Исидора постане снаја. Некако у души верује да је то могуће. Да ће се син Златомир вратити. Исидорине мисли данас су неспутане. Вршљају по шибљаку крај завичајне реке. Исидора је волела да сањари. Понекад је у машти градила будући живот. У сновима је већ признати књижевник. Повремено би се отиснула ка полазишту. Повратак у детињство у родитељском дому, испуњено доживљајима, видела је као изгубљени рај.
Уз све успоне и падове, однос с братом и сестром имао је лепоту и драж. Одлазак у Ужице удаљио ју је од брата. Разлике у карактеру две сестре биле су све израженије са годинама. Осећала је некако да је најлепши део детињства иза ње. „Пази на прсте!„, рекла је газдарица. Жена је дала Исидори да поруби хаљину. Девојчица је научила да шије од газдарице Грозде. Све ју је занимало. Читала је и да су се присци опробавали у разним занатима и пословима како би прикупили материјал за своје књиге. Ко зна? Можда ће и она, једног дана, употребити неки детаљ из кројачке праксе. Газдарица Гроздина имала је сталне муштерије. Жене и деца долазили су на пробе, Исидора и Надежда помагале су има да испробају недовршене моделе. Газдарица је са центиметром у руци диктирала Исидори корекције које треба урадити. Исидора је све пажљиво записивала у свеску са мерама, и роковима, скицираним кројевима. Лепо се слагла с газдарицом. Жена је била изразито наклоњена Исидори, док је Нади замерала набуситост и незаинтересованост за сестру.
Потајно је гајила наду да ће се син, ипак, појавити на вратима. Нипошто не би Исидори дала да оде. Исидора је била племенита, несебична, брижна и поуздана, прави мелем за околину.
Рано се одвојила од куће и научила д се стара о себи. Била је рањива и самостална. Ретка комбинација! Гроздина је свуда причала о Исидориној необичној природи. Желела је да је задржи у кући. Девојка ће ускоро својим путем даље. Прсти су, помало круто, придржавали тканину, док је игла летела пред њеним очима. Завршни бодови и … готово! Нада је према сунчевој светлости, осмотрила поруб. Климнула је главом у знак одобравања. Исидору је напрегнута пажња мало уморила па се повукла у собу. Спустила се на кревет. Била је сама. Надежда јој није ни рекла куда иде. Затворила је очи. Отиснула се у мислима преко реке. Дека јој је причао о свом деди, дринском сплавару. Имао је сплав и за скроман износ наплаћивао превоз преко Дрине.
Волела је да у сновима оживљава призор дечака који лове рибу са обале. Чамџија вози путнике. Струја је покушавала да повуче чамац. Везан за челично уже чамац је пркосио реци, чија се снага није могла потценити. Вода се узалуд батргала око чамца, запљускивала га са свих страна, гурала у страну. Чамац је имао ослонац. Река се повукла. Исидора је прешла реку! И у животу ће бити тако, слутила је. Мораће да савлада бројне препреке и да се одупре бујици која би је могла одвући од њених снова. Њени снови упориште су за њен брод. Осећала је снвима да их мора неговати и одржавати у животу.
Снови су њен ослонац од раног детињства. Лакше подноси одвојеност од родитеља, Надину ароганцију, неправду. Снови ће је, сигурно, некуда одвести. Негде где би могла бити срећна! Исидора је устала са кревета, извадила белешке и почела помно да их чита. Професор хемије Милутин најавио је пропитивање, ваља се спремити. Тихо је понављала формуле у тишини изнајмљене собе.
