Христос улази у овај свет, а није од овог света. Призива мене, да унутар себе изградим жртвеник од материјала заокрета преумљењем. Градећи тај жртвеник ја иступам из категорије творевине и приступам Творцу.
Жртву на том жртвенику почињем приносити откривајући шта значи то да је Бог постао човек, да би човек постао бог по благодати.
Како ја могу постати близак Творцу кад сам творевина која има почетак. То ми личи на испољавање људске надмености. Заиста, сада почињем да схватајући оприсутњујем како то човек може постати бог по благодати. Ја ипак нисам надмен.
Та блискост, којом сам надахнут, упућује ме на библијско стварање људског бића, где Бог ствара човека по својој слици и обличју. Управо то обличје ми даје могућност да прихватим Христове речи и дела које нису од овог света и применим их на мој живот овде и сада. Та слика и обличје ми отвара врата која су сачињена од покајања, преумљења и смирења, у просторе где ћу са Христом сести за исти сто и вечерати.
