Најправилнија реакција истинског хришћанина на апостасију је – молитва, пост и сузе, а не осуда, укоравање, злословља … итд., тек онда ћемо бити истински Хришћани. У супротном ћемо неприметно радити исте ствари као и ђаво.
Сматраш да испољаваш ревност за Православље?
Не.
Општиш са сатаном.
И рећи ћеш да то није тако?
Тако је. Због тога ми плачемо за себе и за цело човечанство.
Још више ме је „приземљило“ да ту „ревност“ у мери, и држим у оквирима здравог разума, тачније – светоотачког учења, када сам сазнао да је у једном виђењу једном човеку откривено следеће, у трену када му је Господ показао и рај и ад : „Видео сам у аду оне, које нисам желео тамо да видим. И у рају сам видео оне, које нисам очекивао тамо да видим“. То јест, људи које осуђујемо могу да се нађу у рају. А постоје људи, за које други мисле да се спасавају, а они тону у ад. Поред тога, има још један доказ који ме је поразио: „Срео сам у аду велики број ревнитеља.
Ад је био пун ревнитеља“.
А зашто?
Зато што су осуђивали, и нису имали саосећања за друге људе.
Због тога је према речима Нила Мироточивог, онај који осуђује брата гори од демона. Осуђивање одгони благодат Светог духа, и тај човек чини три пута више зла. И на другом месту је још речено да онај који осуђује ближњега је антихрист, због тога што заузима престо Христа Судије, Који је Једини Праведан Судија. И због тога онај који осуђује овако расуђује: „Овима је потребно то, а овима – ово. Ови треба да се предају анатеми, а ови други – овоме, а трећи – нечему трећем“. И због тога он већ суди заузимајући Христов престо, Који је Једини Истинити и Праведни Судија.
Због тога ми не треба да судимо и осуђујемо свештенство, које можда данас чини ову или ону грешку, због то га што ће доћи време када ће се они покајати, а ми који их осуђујемо не знамо где ћемо завршити.
Желео бих да завршим следећом изјавом, да узнесемо молитве за наше пастире, архипастира, за цео православни свет. Због тога што ће заиста бити рат. И то веома озбиљан рат, рат на смрт и живот.
Неопходно је имати такво настројење, да треба да саосећамо са људима и молимо се. И због тога треба запамтити једну чињеницу да за Мирјанином иде „један“ демон, за монахом „седам“, за јеромонахом – „77“.
А колико онда иде за архијерејем? … Поражавајуће! Због тога треба то да схватимо и да се према томе односимо са саосећањем.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
hramsvetijovan.blogspot.com
