Пре него што је својим умећем заслужио да га прогласе једним од најбољих диригената света и човеком године у класичној музици Чикага, да буде номинован за Греми награду и да му се клањају публика и критика од Њујорка до Токија, од Лондона до Аустралије, Владимир Kуленовић је прошао тежак пут, пун неочекиваних обрта које само живот може да искреира.
Рођени Београђанин, потомак чувене породице која је српској и југословенској култури дала велике песнике, позоришне редитеље, музичаре и композиторе, деведесетих година прошлог века се, тада као пубертетлија, обрео у Америци, са оцем Вуком који је због сукоба са Милошевићевим режимом постао политички азилант.
Десет месеци касније, Владимир ипак одлучује да се врати у Србију, уз обећање оцу да ће једног дана уписати чувени музички колеџ Џулијард. Турбулентна времена рата и санкција проводи бесомучно свирајући и слушајући музику, упијајући сваку реч својих професора.
Kада се, после неколико година, сада као велики планетарни таленат, поново нашао у САД на позив управо Џулијарда, пропустио је пријемну аудицију чекајући у болничкој соби да се његов отац пробуди из коме после тешког срчаног удара.
Изгубио је две године, али је научио важну животну лекцију, која му је помогла да постане оно што је данас, велико име у свету класичне музике и човек којим се поноси српска дијаспора у Америци.
Serbiantimes
