По учењу наше Свете Цркве, онако како нам казује Свето Писмо: апостол Тома био је један од дванаесторице апостола, кога сам Богочовек, Господ Исус Христос позива на апостолску службу. Вероватно је рођен у Галилеји, почетком Хришћанске ере, а како нам сведочи свето предање, и житије светих, страдао је мученички за Христа негде у Индији, 21. децембра 72. године.
Апостолска служба је једна од најважнијих служби у нашој Цркви. Апостол на грчком значи посланик, и апостоли су били оне које Христос шаље, они које је „послао“ да проповедају и шире Христову веру, најпре по самој Јудеји а затим и у свету: „Тада рече ученицима својим: жетве је много а посленика мало. Молите се стога Господару жетве, да изведе посленике на жетву своју…“ Мт 9. 37-38
Као и све службе у Цркви, апостолска служба јесте историјска служба, јер је постојала у једном одређеном историјском тренутку, када је било историјске потребе. С друге стране, хришћанска философија даје историји потпуно другу димензију, потпуно нови смисао, чини је динамичком, јер даје циљ људском постојању, самим тим и циљ постојању историје. Циљ историје и људске егзистенције смештен је на крају историје, односно у њеном завршетку, када ће смрт коначно бити побеђена. Реч је наравно о другом Христовом доласку, и општем васкрсењу свега што је створено, о васкрсењу света и човека, преображају времена и тока историје у вечност и преображају света, створеног простора у Царство Божје.
Други Христов долазак, се назива Есхатон. На грчком Есхатон значи последњи, а односи се управо на овај последњи догађај у историји, када ће Христос доћи по други пут и успоставити Царство Небеско.
Како сазнајемо из Светог Писма, пред други Христов долазак, појавиће се многи лажни пророци и лажни учитељи, као и сам антихрист који ће себе представити као Христа. Тако ће Христос, када поново дође доћи окружен апостолима. Јер су апостоли управо они који могу посведочити ко је Христос, јер су познавали Њега, историјског Христа. С друге стране, када Христос поставља апостоле, он им говори да ће сести на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих. Дакле поставља их за есхатолошку, а не за историјску службу.
У животу Цркве, свештеници су икона апостола. Као што у есхатону имамо Христа, окруженог апостолима и светитељима, у Цркви као заједници која свој корен и извор има у Царству Божијем, имамо епископа који је икона, слика Христа, свештенике као иконе апостола и верни народ као икону светитеља из Царства Божијег. Управо због тога, ове службе у Цркви, епископ, свештеник, верни народ су есхатолошке службе и самим тим су и вечне, постојаће и у Царству Божијем, другим речима постојаће заувек. Наравно, у Царству ће лик препустити своје место прволику. Али без обзира на то, наставиће да постоји.
Тако богословље, односно Црква са својим динамичким учењем о историји, једино може дати смисао сваком историјском догађају, јер је мера којом мери ствари вечност и Царство Божије, одсуство смрти и васкрсење и живот вечни, живот у изобиљу.
Историјски, апостол Тома није веровао у васкрсење Христово. Када су му апостоли Петар и Јован, као и Лука и Клеопа рекли да су видели васкрслог Христа, Тома им је одговорио: док не ставим руке у ребра Његова и док не видим ране од клинова, нећу веровати. Христос се након тога још једном јавља апостолима. Христови ученици су следећи завет свог учитеља, седели окупљени око Трпезе, ломили су хлеб, благосиљали вино и молили се, служили су литургију, појали хвалу, у Његов спомен.
Симптоматично је да се Христос јавља ученицима увек онда када „ломе хлебове“ односно када служе литургију. Тако је било и у случају о коме вам говорим, Христос улази код ученика кроз затворена врата, и говори Томи да стави руку у Његове ране, да му опипа ребра и каже: „И не буди неверан, него веран“ и „Видео си и веровао, блажени су они који не видеше а вероваше“ .
Христос апсолутно поштује слободу апостола Томе, који је следио Христа као један од дванаесторице све време, без наметања своје Личности насилним путем. Христос и после васкрсења поштује Томину слободу, јавља му се посебно, тада кад је о ту, да га види и физички се увери, да је Христос васкрсао у телу и са телом. Тома му одговара: „Господ мој и Бог мој“ направивши тиме егзистенцијални искорак, и коначно прихватајући тада да је васкрсли Исус – Христос, Син Божији.
Након Христовог вазнесења на небо испустање Светог Духа на апостоле педесет дана након Васкрсења, на празник Свете тројице, апостоли су бацајући коцку одредили који ће од апостола ићи на коју страну света да проповеда Христову веру. Томи је коцком одређена Индија. Апостол тужан прихвата ову мисију, јер је за их Галилејце Индија била најудаљенија земља за коју су чули.
Тада се дешава оно што је описано у житијима пресвете Богородице и житијима светог Томе, дакле, оно чега нема у Светом Писму, али је дубоко укорењено у предање Цркве: Док су сви апостоли били на својим службама, расути широм света. Мајка Божија, Дјева Богородица, пожелела је да још једном види апостоле пре своје смрти. Христос јој испуњава жељу и сви апостоли су чудесно, на облацима били враћени у Јудеју, Свету Земљу, да се Богородица опрости од њих.
Све сем апостола Томе.
Господ је опет одлучио да покаже своје чудо преко апостола Томе.
Када је Тома дошао у Јудеју, Богородица се већ представила Господу. Жалостан, Тома је замолио да отворе гроб, и као и у Христовом гробу након Његове смрти и васкрсења није било ничега, гроб је био празан. Света Дјева је вазнесена на небо са телом, попут Њеног Сина. Због тога, читав Хришћански свет слави празник у коме се Богородица представила Господу слави не као њену смрт, већ као нови Васкр. Овај празник наша света Црква назива: Успењем Пресвете Богородице и прославља га, по новом календару 28. августа. Манастир Манасија крај Деспотовца, један од наших најзначајнијих средњевековних манастира посвећен је овом празнику, као и манастир Студеница,
Нека нас молитвама пресвете Богородице и светог апостола Томе, Господ све сачува и благослови и да нам вечни живот.
