Бахатост је постала велико искушење у јавној комуникацији. Бахатост се годинама код нас рекламира из врха власти, али њени корени су дубљи. Кад погледам листу људи које сам током морао овде на ФБ да блокирам истичу се посебно две групе.
Бесни побожни и бесни атеисти. Једни не могу да поднесу људе, други не могу да поднесу Бога. И једни и други имају због тога проблем са богочовечанским организмом – Црквом.
Међутим, највећи број оних са којима сам прекинуо комуникацију су једноставно бахати. Бахати жуде за тим да буду блокирани, то им дође као одликовање. Због тога увек оклевам пре него што бахатима и ја доделим одликовање по које су дошли. Пошто је бахатост заснована на неравнотежној процени сопствене личности – сујети, она обично тежи и гордој самоизолованости.
Бахатост глуми неустрашиву отвореност а иза ње се крије кукавичлук пред суочавањем са стварношћу, и избегавање ризика блиског контакта са другима, разумевања других, прилагођавања у одређеној мери другима.
Паника несигурног личног идентитета се представља као неустрашива самосвојност.
Да ли је експлозија бахатости отпуштање вентила притиска који праве лоше околности и сумњиви развоји, или само тровање јавног простора које ће довести до великих сукоба, остаје да видимо.
Фејсбук Свештеника Ненада Илића
