Пут Богочовека од Бање Витезде до беседе у синагоги у Капернауму (Јн. 5. и 6. гл). Мноштво народа је ишло за Њим док је знамења чинио. На пустим пространствима, преко Тиверијадског језера, хтеде народ да Га царем учини, због умножавања хлебова. Када Господ проговори да је Он хлеб живота, и да једење тог хлеба јесте храна за живот вечни, многи Га напустуше.
„Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим“.
Литургијски подвиг је највећи, најрадоснији али и најодговорнији. Одушевљења пролазе, како народ вели и до три дана.
Хришћани литургијске свести дословно потврђују једно, да су Христове речи дух и живот којим се хране, те превазилазе сваку фасцинираност исцељења и чуда. Најдрагоценије потврда вере и сигурности јеси ове Христове речи:
„Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни“
