Трудио сам се да буде боље.
Кад сам и сам поразе низао,
кад ни за се нисам им’о воље
друге храбрио, поклекле дизао!
Дао себе и даљем и ближем,
и свако се од њих доиста снађе,
још увек гурам, некако стижем,
јер сунце обасја, па тако и зађе.
И људе неке ситише свађе!
Важност им томе ко насушног ‘леба,
свашта ме успут лошег и снађе,
ал’ поглед држах ка Оном с неба!






