Већма је зло вејало,
добро се ретко сејало.
Мајке су вазда плакале,
дете се, каткад, смејало…
Душама нашим царују лажи
од суздржанија, порок је дражи.
Слепац једино истину види,
рђав се рђавог не стиди.
Посрнемо насред моста,
мрска су нам дела проста,
мучни су нам дани поста,
Христоса као да нећемо –
за госта.
