Ништа лакше него кривца за све видети у другима, али то је опасно беспуће које бирамо кад у први план ставимо своју гордост и своје себичне интересе.
Зато, уместо критике без мере и без смисла преиспитујмо се како можемо допринети стварном бољитку уместо саможивих хвалисања по систему ЈА БИХ ТО БОЉЕ – ИМАМ РЕШЕЊЕ .
Једини показатељ спремности на добро је одлучност да нас нико и ништа неће поколебати у искреном човекољубљу. Све док смо оптерећени зловољом и злурадошћу сами себе обесхрабрујемо .
Није најважније сложити се у свему са сваким, али је преко потребно бити искрен и добронамеран према свима. Тада нико ништа неће измишљати и нико никога неће на зло наговарати него ћемо заједно неговати културу дијалога … То захтева да будемо одговорни људи а не острашћене присталице.
