Црква Оџаклија у Лесковцу изграђена је 1803. године и поново освештана 1992. године, у време када је на челу Епархије нишке био блаженопочивши патријарх Иринеј
Иако је српски народ кроз историју много страдао, посебно од турских освајача, забележени су и неки подухвати који данас могу само да нас учине поноснима. Један од њих је везан и за настанак цркве у Лесковцу, која је по много чему јединствена у нашој земљи.
Да ли због чињенице да је једним делом укопана у земљу или зато што је можда и једина светиња на којој постоји оџак, тек за њен настанак везане су и многе народне легенде и предања.
Управо због оџака, црква посвећена празнику Рођења Пресвете Богородице, у народу знаног као Мала Госпојина, познатија је под називом Оџаклија.
Kако су Лесковчани надмудрили турске освајаче?
Постоје претпоставке да је ова необична црква изграђена на месту на коме је у прошлости такође постојала светиња. Није, међутим познато, да ли је изграђена на темељима раније цркве или манастира. Једино што се поуздано зна јесте да су метоси манастира Хиландара и Дечана постојали у близини места на коме се данас налази Оџаклија.
Историју ове цркве обележила су страдања, али и обнове. У неколико наврата током 19. века ова светиња је страдала. Обнови је приступљено 1839. године.
У два наврата током Другог светског рата била је бомбардована и претрпела значајнија оштећења. Ипак, иако је стављена под заштиту државе 1948. године, то јој није нарочито ишло на руку. Kомунистичке власти није мариле за обнову, па црква није обновљена након поплаве, а ни након рушења кровне конструкције 1963. године.
Убрзо се урушио и оџак, али се истовремено почело говоркати и о предлогу да се цела црква, односно оно што је од ње остало, поруши и да се на том месту подигне само обележје у облику крста, као спомен на постојање првобитног храма. На сву срећу, до тога није дошло, па се приступило обнови седамдесетих година прошлога века.
Данашња црква Оџаклија, изграђена 1803. године, освештана је 1992 године.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Легенде о настанку јединствене цркве у Србији
Kако се ради о јединој цркви која има и оџак, а уз то је и укопана у земљу, очекивано је и да је народ испредао легенде о њеном настанку. Најпознатије су две, које су се и најдуже задржале у народном памћењу.
Објашњење за то што је Оџаклија укопана у земљи неки сматрају крајње логичним, када се узме у обзир да су турске снаге у то доба владале овим подручјем. Баш зато се и претпоставља да су Лесковчани одлучили да укопају цркву у земљу, како би турски војници на тај начин били спречени да на коњима улазе у светињу, што им, нажалост, није било страно.
Прва легенда вели да су Лесковчани на питање турског аге, који је владао тим подручјем, шта граде, одговорили да граде кућу за свештеника. Упитани зашто граде толику кућу, рекли су да им је важно да има довољно простора да сви могу да дођу код свештеника, када имају потребу за тим.
А како је то била „кућа за попа“, тако је морала да има и оџак, па су турски освајачи оставили народ на миру, верујући да заиста граде кућу.
И кроз другу легенду која се у овом крају преноси са колена на колено, уочљива је домишљатост Лесковчана. Наиме, када је из Kонстантинопоља стигао ферман да хришћанско становништво сме изградити своју цркву, турске главешине то нису могле да спрече.
Зато су увели ограничење да ниједна црква не сме бити већа него што је површина једне коже бивола.
Kако је то врло мала површина, домишљати Лесковчани су једну бивољу кожу исекли на траке и тим тракама затим обележили површину, на којој ће изградити светињу.
