Низ чудесних открића, као и путујући електронски перфоманси које је на сцени европских и америчких универзитетских аула изводио Никола Тесла, држећи у рукама сијалице које су се не само палиле и гасиле већ и правиле светлосне ореоле око његове главе, највише су допринели магији која се створила око Теслиног имена.
Његова биографија, и поред бројних књига које детаљно описују дечаштво, школске и студентске дане, као и деценије проведене на тлу Сједињених Америчких Држава, и даље је обавијена огромним веловима мистериозности.
Доласком у Америку, Томас Едисон био је изузетно скептичан према открићима радозналог, интелигентног, али за Едисонова схватања исувише дрског младића. Већ тих година за Теслин рад почињу да се интересују многе обавештајне службе.
ТЕСЛА И РУСКЕ СЛУЖБЕ
Теслино најважније откриће у студентским данима – теорија резонанце – (открио ју је током студија електронике у Будимпешти) кључ је за разумевање управљања енергијом у хармоничном универзуму. Према Теслином тумачењу, људски мозак и планета Земља умањени су резонатори које заједнички треба усмерити ка ритмичким таласима космичких енергија.
Тек тада би прецизно усмерена људска бића на прави начин осетила савршенство божанске хармоније универзума. Идентичну идеју имао је и руски мистични филозоф Георгиј Гурђијев, који је 1893. године у Лондону, где је и живео, присуствовао Теслином предавању „Светлост и други високофреквентни феномени“, које је одржао на позив Британског краљевског друштва.
Том приликом Тесла се упознао са овим занимљивим Русом, који му је страствено говорио о занимљивим експериментима данас заборављеног Михаила Михаиловича Филипова. Након Теслиног лондонског предавања, Гурђијев све више почиње да говори о ниским и високим фреквенцијама и стварању човека-машине.
Такође, Гурђијев је захваљујући Филипову био упознат са „зрацима смрти“. Руски мистик је омогућио преписку између тада најславнијег руског велеума и човека који је већ у детињству сагледао сва скривена лица живота и смрти.
Први „зраци смрти“, то јест средство за масовна уништења, потекли су из лабораторије Михаила Михаиловича Филипова (1858-1903). Био је један од најпознатијих руских научника: хемичар, математичар, физичар, филозоф, економиста, писац преко 300 књига, преводилац и издавач. Пре Тесле, Филипов је ишао испред свог времена.
У својој лабораторији фанатично се бавио истраживањем електромагнетних таласа, експериментишући с преносом енергија експлозија на великим даљинама, стварајући тако зраке смрти. Филипов је био уверен да ће то откриће зауставити ратове јер ће они постати тотално бесмислени.
У тадашњим руским научним круговима било је познато да Филипов експериментише са бежичним преносом електричне енергије ваздухом; па чак и да је из Санкт Петербурга у царској резиденцији, која се налазила у Царском селу, успео да упали лустер. Нажалост, као огорчени противник царистичке политике, М. М. Филипов је страдао под неразјашњеним околностима. Рукопис његове књиге у којој је детаљно покушао да објасни своју науку нестао је.
Филипов је изгорео у сопственој лабораторији, која је том приликом до темеља уништена. Сматра се да је Михаил Михаилович Филипов убијен по налогу челника тајне царске полиције Охране, јер се цар Николај ИИ уплашио да његов огорчени политички противник своја епохална сазнања не усмери ка рушењу његовог царства.
Године 1913. Тесла је контактирао са припадницима Савета Министарства одбране руске царске власти“, које је упознао са бежичним преносом електричне енергије. Николај ИИ био је одушевљен Теслиним изумом, наредивши министарству одбране да се конкретније позабави овим открићем, и то пре него што се Теслиног проналаска докопају владајуће елите такође моћних земаља.
Савет је од цара дуго скривао чињеницу да за конкретну примену Теслиног открића немају одговарајући буџет. Коначно решење одлагали су разним изговорима, све док их са власти четири године касније није срушила Октобарска револуција.
Године 1934, и то по објављивању сторије о Теслиним „зрацима смрти“ у свим америчким штампаним медијима, Никола Тесла контактира са главним представником совјетске војне обавештајне службе у Вашингтону Леонидом Толконским. Разлог, како је Толконски експресно известио надлежне у мосовској централи, зашто славни проналазач баш Совјетима нуди свој изум јесте тај што је и он словенског порекла и што је уверен да се совјетска владајућа номенклатура једина у свету искрено бори за мирна решења свих горућих геостратешких проблема.
Преговори између совјетских власти и Тесле дуго су текли. Совјетским војним безбедњацима и научницима Тесла је изложио свој проналазак, али је одбио да им преда комплетну документацију све док му за даља истраживања не искеширају двадесет и пет хиљада долара.
Убрзо, Стаљин је лично позвао Теслу да посети СССР да би се о свему – као и о евентуалном начину исплате – без сведока договорили. Под изговором да је исувише стар за дуг и напоран пут преко океана, Тесла је одбио Стаљиново гостопримство. На крају, Политбиро ЦК КПСС је 21. децембра 1934. одлучио да Тесли исплати износ, под условом да у року од четири месеца ургентно оконча истраживања.
О томе се у архивама садашњег КГБ (КГБ је основан 1954), под датумом од 26. јула 1935, налази детаљна забелешка начелника Управе за комуникације Црвене армије Николаја Сињавског, који је по природи посла тридесетих година двадесетог века више боравио на тлу Сједињених Америчких Држава него у својој родној „матушки“.
Према тумачењима теоретичара завере, Совјети су се на крају докопали Теслиног моћног оружја захваљујући монасима, који су Теслине папире и цртеже прво донели у Србију, а потом их доставили свом некадашњем колеги Јосифу Висарионовичу Џугашвилију Стаљину, коме је на самрти мајка казала „да је за човечанство највећа штета што није постао свештеник“. Зато се и данас мисли да Теслине „зраке смрти“, који су у стању да униште око 10.000 војних авиона на удаљености до 400 километара, поседују и Американци и Руси.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nasiusvetu.com
