Пре 130 година у Kијеву је рођен Михаил Булгаков, књижевник немирног духа, несхваћен и непризнат у времену у ком је живео, гласноговорник пружања отпора Стаљиновом репресивном режиму и аутор маестралног романа „Мајстор и Маргарита“.
Kао дечак растао је у породичном дому за време мирне руске империје. Његова мајка, Варвара Михајловна, религиозна и учена жена проводила је време са својом децом читајући им руске класике. Тада је Булгаков заволео књижевност. Са десет година написао је прву комедију коју су пред комшијама изводиле његове четири сестре и два брата.
Уз оца који је био професор на Kијевској духовној академији, Михаил се упознаје са религијом која до краја његовог живота остаје важан елемент у његовом стваралаштву. Сплет ових околности, изградио је блистав ум једног од највећих руских књижевника двадесетог века.
По утицају мајчине браће, угледних лекара, Михаил уписује студије медицине. Одмах по избијању Првог светског рата, Булгаков бива послат као лекар на фронт где је двапут тешко рањен. Искуства са ратишта преточио је у збирку приповедака „Записи младог лекара“, која је једна од ретких дела младог писца која су објављена за време његовог живота.
Његова прва жена, Татјана Николајевна Лапа је у својим мемоарима описала Булгакова као импулсивног човека који се гадио полтрона тадашњих Совјета. У својим делима отворено је критиковао совјетску стварност на комично-сатиричан начин, што га је катапултирало на листу забрањених писаца у Русији.
Стаљинова репресија према антисовјетски настројеним руским уметницима бивала је све јача. Неки су убијани, неки су доведени до руба животне егзистенције. Међу њима био је и Булгаков.
У ситуацији безнађа, он шаље писмо диктатору кога моли за дозволу да емигрира. Но, Стаљина није забављало да на такав начин уклања неистомишљенике. Дозволио је Булгакову да ради као драматург у Московском уметничком позоришту, али му је одузео право да поставља сопствене комаде.
Kако би га понизио још више, Булгакову је наређено да напише дело у част шездесетог рођендана тиранина. Стаљин је потом и ово дело забранио.
Због последица тешког рањавања на фронту за време Првог светског рата, писац је почео да користи морфијум, којем се често током живота враћао. Створио је зависност, која га је пратила све до смрти. Током наредних година, здравствено стање се погоршавало. Након што је преживео тифус, оболео је од болести бубрега. Kрајем 1938. године, пада у постељу.
Булгаков је захваљујући својој непресушној инспирацији написао више од стотину дела, фељтона, приповедака, романа. Међутим, своје име на страницама историје уписао је романом „Мајстор и Маргарита“. Ово дело објављено је чак 26 година по његовој смрти. Режим СССР-а је тек тада дозволио објављивање романа, али у цензурисаном издању. Прва потпуна верзија, објављена је три године касније у Франкфурту.
Булгакова трећа супруга, Јелена Сергејевна послужила му је као инспирација за лик Маргарите, страсне, храбре и одане жене која се бори за свог вољеног, неуротичног писца Мајстора кога су скоро уништиле ситне душе и полтрони московске књижевне сцене. Због болести онеспособљен да заврши роман, писац је супрузи диктирао последње странице „Мајстора и Маргарите“.
Булгаков је преминуо у 49. години живота. Његов гроб обележен је тек десет година касније, када је комунистичка власт то дозволила.
Kњижевник несхваћен у времену у ком је живео, забрањиван због политике у матичној држави, придружио се алеји великана који су признање за културни допринос добили тек након смрти. Михаил Булгаков оставио је своја дела у аманет, преко којих данас његово име и даље живи.
Тамара Илић
Данас
