Зградом су јурили неки људи.Гласно су викали.Било је и пуцњаве.Једна бака је изашла рекавши “каква је то бука, мачке су ми узнемирене“…Али пуцњава се наставила.Одједном је у Давидов стан улетио човјек сав избезумљен једва хватајући дах.Нико га није примијетио.Мислио је да ће они што су га јурили и пуцали за њим ући у стан.Чекао је сат, два, на крају је остао читав дан.Тек увече Едмонд и Исаија су видјели у стану непознатог госта.Човјек је испричао лажну причу, али Исаија који се разумио у криминалне послове знао је да не говори истину.Не лажи, говорио му је, овдје си безбједан, нема разлога за неистину, реци сад све по реду.Човјек је зезнуо локалне дилере који су држали значајни дио тржишта града.Разблажио је доп, који су му оставили да чува, а остатак продао и сам потрошио.Знао је да му нема спаса.То су били опасни типови.Са њима шале није било.Срећа, да је дошао у овај град сам, иначе, побили би му читаву породицу поред њега.Исаија га је умиривао.Позвао га је на заједничку молитву, након што је овај признао Исуса за свога Спаситеља.Молили су без престанка данима, а придошлица је био читаво вријеме на опрезу.Страх је нестао од сталних молитава.Пролазили су дани, али никога није било ни да закуца на вратима.Питао је да ли може да остане, на што је Давид само потврдно климнуо главом, не прекидајући молитву.Њихова комуна или заједница се повећавала.Била је као спас за све одбачене и грешне у овом граду.Накнадно су дошле игром случаја и дјевојке, које су се бавиле најстарим занатом.Дошли су и бескућници, неколико њих.Чак и један момак из високог друштва, који је био инициран у тајно друштво попут некада Давида, али се покајао и побјегавши од свега, овдје је нашао спас.Могли су да не једу данима.Храну им је доносила бакица која се жалила на буку због мачака.И она је све више присустовала молитвама.Као да у овај стан нико није могао ни да приквири осим одабраних.Нека сила их је задржавала.А та сила је знала кога ће пустити унутра.У склониште “отпадника“ од свијета грешних, неприлагођених покајника.
Милош Лалатовић: Психијатар и демон (двадесет и девети део)
Са њима шале није било.Срећа, да је дошао у овај град сам, иначе, побили би му читаву породицу поред њега.Исаија га је умиривао.Позвао га је на заједничку молитву, након што је овај признао Исуса за свога Спаситеља.










