Један од контроверзнијих људи свога доба био је књижевник Оскар Вајлд. Излазио на сцену са цигаретом, што је шокирало Викторијанце, друговао са озлоглашеним особама, живот до четрдесете провео у срећи. Онда се све срушило.
Најпознатије дело овога књижевника је “Слика Доријана Греја“, у ком се у значајној мери открива његова личност. Интересантна одлика овога романа је што се у њему портрет представља на надприродан начин, као слика душе коју човек жели да сакрије по сваку цену. Толико је јак тај нагон за скривањем своје унутрашње ружноће, да су људи спремни да убију своју душу.
Оскар Вајлд је Ирац, писао на Шекспировом језику, веровао да се у неумерености крије срећа, желео да буде славан па и по скандалима. Није ни очекивао какву ће цену тога платити. Али као да је у свом поменутом роману то наслутио. Његова слика је била окачена јавно као симбол презира и срамоте, па потом и заборава. Умро је остављен од свих.
Човек, који је платио цену откривања своје личности, на посебан начин. Можда се о некоме нешто зна, али тек кад људи оголе некога, онда се јавља та немилосрдност, одвратност те особе у њиховим очима. Kао да до тад ништа нико није видео ни примећивао.
Дуго времена после, на годишњицу његове смрти људи су га рехабилитовали, римокатолички свештеник је одржао дирљив говор упоређујући га са јеванђеоским блудним сином, који се враћа у наручје Оца. Било како-било, изгледа да Вајлд, чим је наишао на толику јавну осуду света, попут многих андерграунд јунака није му ни припадао. Без обзира какав био, можда је био бољи од већине оних који су га осудили. Он је своју ,,слику“ изнео јавно, трпео осуду и казну због њеног изгледа, док су је други попут његовог јунака сакрили у подрум, показавши своју све љепшу спољашњост, а изнутра су крварили, гнојили, смрдели, на крају је поцепали и убили.
Многи људи и са ових простора били су наклоњени Оскару Вајлду. Блеженопочивши отац Лука Анић, волео је његове бајке, које је као асистент читао својим студентима. Режисер и писац Драгослав Бокан написао је о њему књигу. Помињао га је и Владика Николај Велимировић. Све у свему, изгледа да је Оскар Вајлд био добра душа, чију је “слику“ свет тога времена из њему знаних интереса тако немилосрдно поцепао.
Милош Лалатовић
