Овај свијет је кућа,
гдје станују гробови.
Изгледају, као врли живи,
трче, купују, продају, владају, љубакају се.
Но, ипак су мртви.
Овај свијет је игра костура,
који се лијепо смију, изгледају некако љубазно, гротескно.
Исто тако са осмијехом,
припремају нове костуре.
Овај свијет је водопад смрти,
главна философија је смрт.
Често весела смрт,
која носи своје жртве ка ивици.
И тако пролазе дани, године, вјекови,
све је више нових костура,
од неких старих,
више ни праха, ни помена нема,
али ипак се наставља воденица смрти,
у кући мртвих душа…
