Процес памћења је сложена радња нашег мозга. Неко има среће па му је памћење добро, неко има добар фокус или концентрацију, фотографско памћење или је створио добру технику, развио асоцијације и ораганизовао како да покрене сећање на запамћено.
О памћењу и техникама памћења може да се прича са психијатријске и психолошке технике подоста.
Које су то грешке које правимо при памћењу?
Памћење је урезивање садржаја надражајем центра за памћење у великом мозгу. Можда је за боље памћење довољно да исправимо грешке које правимо при истом, а најчешће су:
Памћење линеарног текста место појмова-Фокусирајте се на појмове и везе између њих, покушајте помоћу њих да памтеите, наш ум не памти линеаран текст и пасусе.
Сувише велики залогаји – покушавамо да памтимо пуно одједном. Памћење јесте неограничено али дуготрајно има једно ограничење, а оно је да информације мора да прима у 7+-2 залогајима како би нам биле доступне.
Покушавамо да само читањем запамтимо апстрактне појмове – ради се о активацији хипоталамуса одговорног за памћење- апстрактни појам мора бити конкретизован- буђењем емоција или веживањем за чуло, да емитује неки ритам.
Трудимо се да запамтимо информације без разумевања или конкретне сврхе– Морамо информацијама додати логику упаковати их у сврсисхосност како би дали уму разлог што су важне.
Не одржавамо добро запамћене информације – не обнављамо их правилно– обнављање је неопходно код меморисања. Постоји „меморијски циклус“ и он захтева правилно обнављање и понављање информација како оне не би отишле на „депонију“ мозга.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
srednjeskole.edukacija.rs
