Иако су многи већ чули за „крваве“ дијаманте, сада треба да сазнају да исто тако „крвави“ могу бити и злато и друге сировине из Африке.
Иако је тешко схватити што је ту спорно, Европском парламенту, Европској комисији и земљама чланицама су требале године да се коначно сложе око прописа којим се регулира увоз драгоцјених сировина из кризних подручја. Јер ако је цијена повољна, мало тко ће питати одакле долазе злато, колтан, коситар или волфрам. А одлично се зна да су главна налазишта у Демократској Републици Конго и у подручјима око Великих језера у Африци, гдје већ десетљећима владају борбе побуњеничких скупина и оружаних банди којима и јест главни циљ домоћи се богатства које тамо лежи под земљом.
Али сад је коначно и у Европској унији постигнута слога: „По први пута сада постоје обвезујући прописи о увозу минерала из кризних подручја у Еуропску унију“, каже низоземска еуропска заступница Јудитх Саргентини. Јер управо је Еуропски парламент устрајао у преговорима и с Еуропском комисијом и с Вијећем министара да то више не буде тек препорука које би се увозници драговољно држали, него законска обвеза о транспарентности поријекла тих ковина и минерала.
Поврх тога, та обвеза се не односи само на руднике, посреднике и увознике него и на индустрију која треба такве сировине. А њих је много, макар многи корисници једва да уопће знају да без тих „крвавих“ сировина једва да има аутомобила, електроничког уређаја или сложенијег строја. Сви они убудуће морају бити у стању доказати да сировине које користе нису добивене у нељудским околностима и да су набављене легално. Додуше, произвођачи то морају моћи доказати надлежним службама, али не и потрошачима: на коначном производу нигдје не мора писати одакле долазе те сировине.
У многим дијеловима Африке људски живот мало вриједи – много мање него злато и друге ковине
Било је крајње вријеме
Макар је свакако позитивно што се Еуропска унија сложила око тог прописа, Еуропљани се нипошто не могу похвалити да су баш превише журили: већ годинама постоје смјернице ОЕЦД-а о трговини тим сировинама из кризних жаришта, а у САД-у још од 2010. постоји закон који забрањује увоз таквих „крвавих“ метала и минерала. Истовремено, управо је Еуропа највећи увозник минерала из Африке па је тако и ова одлука много важнија за то тржиште.
И Бернд Ланге, који је на челу трговачког повјеренства Еуропског парламента, каже како је било „крајње вријеме да се почне дјеловати, а не само да се гледа у страну“. „Али то још није крај пута, јер надзор читавог трговачког ланца од рудника до мјеста гдје се топи и прерађује, захтјева да стално учимо и будемо флексибилни како би онда и постигли успјех“, казао је Ланге.
Ипак и међу еуропским заступницима има незадовољних зато што не постоји обвеза да се о поријеклу сировина информира и крајњег корисника, дакле грађане, а приговора има још. Наиме, само увозници морају јасно моћи доказати поријекло сировина, не и подузећа која их обрађују. Исто тако, постоји и одређена минимална граница гдје се и даље неће постављати сувишна питања и она није баш тако малена.
На примјер за злато је граница одређена на 100 килограма (тренутно то одговара вриједности од око 3,6 милијуна еура), а ослобођене су надзора и сировине које су добивене рециклажом или су већ у складиштима Еуропске уније. Организација за људска права „Амнестy интернатионал“ зато мисли да у том пропису још увијек има превише рупа, али је у сваком случају задовољна што је Еуропска унија коначно направила барем нешто: „То је позитиван, али корак учињен без стварног увјерења“, чује се из АИ-а.
У модерној технологији се масовно користе материјали и сировине које масовно долазе управо из Африке.
Чланице алергичне на бирокрацију
Такве доње границе надзора су уведене прије свега на жељу земаља чланица које нису жељеле да мали корисници овим прописом буду затрпани новим прописима и бирокрацијом. Јер једној великој творници електроничких уређаја је 100 килограма злата ситница коју брзо потроши, али за неког златара или зубарског техничара који ради пломбе је то количина коју неће потрошити за читавог радног вијека.
У сваком случају је договорено да Еуропска комисија помно прати збивања на тржишту тим „крвавим“ сировинама и да упозори ако се појаве неправилности. Исто тако треба и помније проматрати збивања међу тим наоружаним бандама у Африци и да ли ова мјера постиже жељени учинак.
У сваком случају, на жалост ћемо ионако морати причекати да видимо хоће ли ова мјера ЕУ-а утишати паљбу и битке у средишњој Африци. Јер како то бива, у ЕУ-у су и ту уведени веома великодушни пријелазни рокови: тек од 2021. су еуропски увозници обвезни доказати поријекло спорних сировина, а и њихов попис је ограничен само на ове три ковине и минерал колтан (афричко име за минералне скупине колумбита и танталита – (Fe,Mn)(Nb,Ta,Sb)2O6). На примјер о дијамантима нема ни ријечи.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
dw.com
