Те несрећне зиме четрдесет друге,
дигла се у Бачкој безазлена буна.
Хортијеву војску памтиће предање
да је нејач бацала у ледени Дунав.
Kад је Степа крвнике потер’о до Дрине,
покољење ово нек увек се сети
мученика наших, страдалих по Мачви,
несоја што невином народу се свети.
Шта је прави разлог подивљале хорде
да коље цивиле под окриљем рације?
Зар криви су паори, радници, сељаци,
зато што су припадници Мишићеве нације,
што их је на фронту, врх солунске луке,
протер’о из земље, срушивши им царство?
Зар је тол’ко недужних морало да страда
због заклетве да се брани отачаство?
Те несрећне зиме, око Бадњег дана,
дигла се у Бачкој безазлена буна.
Ђавољој ће војсци Свевишњи да суди
што је нејач бацала у ледени Дунав
Богдан Богдановић
Песма је посвећена жртвама масакра у Мачви 1914. и рације у Бачкој, 1942.
