Мој живот није протекô залуду!
Судба је моја кô судба ратара:
Плодове своје текô сам у труду,
И моје чело много трње пара.

Kао ријека кроз отпорну спилу,
Својом сам снагом своје нашô путе,
И гордо гледô свих препона силу
Вјерујућ, Боже, у љубав и у те.

Је ли биједом мој друг схрван био,
С њиме сам и ја своје сузе лио –
Чисте, свијетле кô свјетлост олтара.

Мој живот није протекô залуду!
Плодове своје текô сам у труду,
И моје чело много трње пара.

 

Алекса Шантић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име