ПАТРИЈАРСИ И ПОГЛАВАРИ ЦРКАВА У ЈЕРУСАЛИМУ
Васкршња порука — 2026
„Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа! По великој милости Својој Он нас препороди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих…“
(1. Петрова 1,3)
У недељама које су претходиле овогодишњем сећању на Христову смрт и васкрсење, нови и разарајући регионални рат поново је увео Свету Земљу и шири Блиски исток у немир. Сваки дан доноси све жешћу ескалацију — непрекидан круг смрти, разарања и страшног страдања које се сада прелива широм света кроз растуће економске тешкоће. Из поцрнелог дима овог ширећег разарања, дубока тама обавила је наш крај, гушећи као ваздух у запечаћеном гробу распетог Христа. Чини се да нас је и сама нада напустила.
Ипак, како нас Писмо учи и вера открива, пустош гроба није била завршетак приче. Смрт није имала последњу реч. Силом Божијом, Христос је устао као победник из гроба, раскинувши окове греха и смрти. Апостол Павле пише: „А Христос устаде из мртвих, првенац оних који су уснули“ (1. Коринћанима 15,20). Зато онима који у вери гледају ка Васкрслом Господу, Бог дарује „ново рођење за живу наду“ (1. Петрова 1,3).
Стога, усред ових катаклизмичних времена, ми, Патријарси и Поглавари Цркава у Јерусалиму, потврђујемо ове снажне и охрабрујуће речи нашим заједницама и хришћанима широм света као срж наше Васкршње поруке. Јер „као што Христос уста из мртвих славом Очевом, тако и ми да ходимо у новом животу“ (Римљанима 6,4).
У складу са овом дубоком истином, позивамо верне и све људе добре воље да непрестано раде и моле се за помоћ безбројним страдалницима широм Блиског истока и даље, који тешко страдају од последица овог рата. Такође, позивамо их да се залажу и посредују за хитни престанак крвопролића, како би правда и мир коначно завладали у нашем ратом разореном крају — почев од Јерусалима, па до Газе, Либана и целе Свете Земље; до земаља Залива и Техерана; и до крајева земље.
Коначно, подсећамо се још једном речи светог апостола Павла, који је усред безбројних невоља писао: „У свему смо притешњени, али не очајавамо; у недоумици смо, али не губимо наду; гоњени, али не остављени; оборени, али не погубљени; свагда носећи у телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов јави у телу нашем“ (2. Коринћанима 4,8–10).
Са овом истом дубоком вером у преображавајућу силу Христовог Васкрсења, усред наших страдања, размењујмо једни с другима онај древни васкршњи поздрав који одјекује кроз вечност:
„Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!“ Алилуја!
— Патријарси и Поглавари Цркава у Јерусалиму
