Чему се надаш кад мрзиш?
Зар не знаш,
да како чиниш тако се и враћа?!
Зар не знаш, а то и у Јеванђељу пише,
а по крви смо једнородна браћа?
Зар не знаш, да се свака неправда
у крви,
увек крвљу плаћа?!
Па чему се онда надаш,
а и не кајеш се,
о каквој само будућности сниваш,
кад су ти темељи
дечјом крвљу и неправдом натопљени,
и у непокајаним злочинима,
над родом и гробовима пребиваш?!
Госпи се молиш, њену децу гониш,
домострој Божији разграђујеш.
Јуда је једном издао Христа,
а ти два пута, на два Крста,
и непокајан обесио се.
Судбина твоја, не покајеш ли се,
биће сугуба и иста!
И остаће ти дом пуст,
и већ се дешава,
док не рекнеш: ,,Благословен Онај који долази у име Господње.. „,
све наизуст,
док не пожелиш кораке синова Божијих,
оних који те окова твојих једном разрешише
И свако ће проћи тако,
у људском роду,
ко заповести Сина Божијег,
Његово Јеванђеље, схвата олако,
ко мржњу испред Љубави ставља,
ко незахвално и гордо срце своје не поправља.
Желим ти покајање брате, као и себи!
,, Ако те заборавим Крајино, нека те не заборави десница моја..“
Карингтон.
Извор: https://blogeruhristu.blogspot.com/2025/08/blog-post.html?m=1
