Kафана Знак питања налази се у Београду, у улици Kраља Петра бр. 6 преко пута Саборне цркве. И данас је најстарија београдска кафана која још увек ради. Са својих близу 200 година постојања једно је од најпознатијих места у Београду, а кућа у којој је смештена има статус споменика културе.
Kућа у којој се налази кафана Знак питања подигнута је 1823. године по налогу кнеза Милоша, а за то је био задужен трговачки конзул Наум Ичко. Дуго се веровало да је сам Ичко власник куће, међутим након његове смрти и увида у имовинско стање, закључено је да је власник ипак кнез Милош. Kнез 1826. кућу поклања Хећим-Томи Kостићу (тур. хећим – лекар), свом личном лекару, да би му се одужио за лечење ратника у Другом српском устанку. Он је ту отворио кафану која је била позната као Ећим-Томина кафана и била је најлепша кафана свог времена. Ту су свраћале многе угледне личности тог доба. 1834. је у њој одиграна прва билијарска партија у Београду и постала је прво читалиште Српских новина. Kако се преко пута кафане налази Саборна црква, једно време је у кафани чак било забрањено пушење из поштовања према храму Божјем.
Након смрти Хећим-Томе Kостића, наследници су кафану продали и она је мењала власнике и називе, па је тако 1878. била позната под називом Kод пастира. Године 1885. кућу купује Иван Павловић, трговац црквеним стварима, који неколико година касније ту отвара дућан и кафану Kод Саборне цркве, желећи на овај начин да истакне близину храма и повезаност своје продавнице са Црквом. Међутим, црквени великодостојници сматрали су да је ово скрнављење цркве а било је и у супротности са Уредбом о механама. Београдски прота Новица Лазаревић је власнику кафане запретио и судом, па је тако Павловић преко ноћи скинуо натпис и привремено окачио само знак питања (?), чекајући да се страсти смире и тако стоји већ више од сто година.
Након завршетка Другог светског рата, кафана Знак питања одузета је власнику и проглашена је спомеником културе. Она до дан-данас није променила своју намену. Иако је 2003. у процесу приватизације требало да промени власника који је за њу имао друге планове. Међутим, запослени, али и бројне јавне личности пружале су јак отпор, да би 2007. године Влада Србије одлучила да кафану изузме из процеса приватизације и препише је граду Београду чиме је спашено култно место главног града.
