Што сам бивао старији, све мање су ме испуњавала ситна задовољства која ми је живот пружао и све јасније сам схватао где треба тражити праве изворе радости и смисла. Није срећа у опипљивим стварима нити у ономе што чини тренутно задовољство, то треба упамтити.
Научио сам да бити вољен не значи ништа, а да је волети све, да је способност да осећамо оно што даје вредност и лепоту нашем постојању. Тако живимо бољи живот. Где год би се на земљи појавило оно што се може назвати срећом, било је саткано од емоција.
Новац није ништа, моћ није ништа. Многи имају и једно и друго, а ипак су несрећни. Лепота није ништа. Видео сам лепе мушкарце и лепе жене који су били несрећни упркос својој лепоти. Ни здравље није све; свако је здрав ко се тако осећа и ту је сва политика.
Било је болесника пуних воље за животом који су је неговали до самог краја и било је здравих који су венули мучени страхом од патње. Али срећа је увек била тамо где је неко знао волети и живео за своје осећаје. Битно је бити захвалан на свему што имаш.
Ако их је неговао, ако их није газио и потискивао, она су му доносила задовољство. Лепота не пружа радост ономе ко је поседује, већ ономе ко је зна волети и дивити јој се…Испуните своје срце љубављу ако желите испуњен живот. Неће се среће нагледати онај у чијем је срцу мржња.
