Марта месеца 2004. године, у етничком чишћењу, протерано је са Косова и Метохије четири хиљада Срба, спаљено је 935 породичних кућа и упаљено је тридесет пет православних Цркви. Убијено је шеснаест Срба и рањено више од девет стотина наших сународника.

Данас, као последица ових догађаја, наша браћа јужно од Ибра, живе у енклавама, попут америчких Индијанаца у резерватима. Тамо има деце рођене 1998. године, и млађе, која не знају како изгледа живот ван гета.

Сетите се овога када помислите да је вама тешко. Сетите се овога када помислите да Косово треба поделити.

Сетите се овога када кажете да је Косово већ изгубљено.

У две етапе, након завршетка НАТО агресије на СР Југославију и доласка снага КФОР-а на Косово и Метохију, и у другом наврату, 2004. током мартовских погрома, на Косову је уништено осамдесет православних Цркава, парохијских домова, конака, манастирских трпезарија и звоника.

Овде сам покушао да макар набројим све уништене, спаљене и оскрнављене Цркве, а ви се потрудите, па барем прочитајте:

  • Манастир Зочиште, саграђен је у 14. веку на темељима старе римске базилике. У манастирској порти, археолози су пронашли ранохришћанске надгробне споменике с почетка петог века, и керамику из четвртог. Манастир је миниран у септембру 1999.
  • „Краљева Црква“ је Црква Светих апостола Петра и Павла на брду изнад села Горња Пакаштица. И само брдо се назива Краљево брдо. Ктитор Цркве је краљ Милутин, датира се на сам почетак 14. века. Цркву обнавља краљ Александар Карађорђевић 1925. године. Након рата 1999. и доласка КФОР-а, гробови и споменици око храма су демолирани и Црква је преживела скрнављење и оштећења.
  • Манастир Свете Тројице у Мушутишту из 14. века, уништен је експлозивом, спаљени су и конак манастира, библиотека и ризница.
  • Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту из 1315. године, запаљен је парохијски дом, а Црква разрушена.
  • Богородица Љевишка у Призрену, из 14. века, оскрнављена је марта 2004. године, упаљена је изнутра и опљачкана, разбијена је часна трпеза у олтару и оштећене су фреске несагледиве уметничке вредности.
  • Црква Светог Спаса у Призрену, из 14. века, опљачкана је, оскрнављена и упаљена у присуству КФОР-а 1999, а затим је поново опљачкана и упаљена и 2004.
  • Манастир Светих Архангела у Призрену, задужбина Цара Душана, у долини реке Бистрице, најпре је опљачкан, а затим и упаљен 1999.  Као и 2004, када је поново опљачкан, и поново спаљен.
  • Црква Светог Николе у Призрену је задужбина призренског властелина Рајка Киризлића који је живео у време цара Душана. Турци је руше 1795. да би 1857. била обновљена, црква је сасвим срушена 2004.
  • Манастир Светог Архангела Гаврила, крај Витина из 14 века, спаљен је, а  сви манастирски објекти, трпезарија и конак су уништени експлозивом.
  • Манастир Светог Уроша, који је по предању подигла царица Јелена, жена цара Душана, после 1371. и у њој је био сахрањен последњи српски цар Урош Нејаки, посвећен је Успењу пресвете Богородице, сравњен је са земљом 1999. године.
  • Црква Светих Архангела у Горњем Неродимљу, из 14. века, динамитом је срушена до темеља.
  • У Доњем Неродимљу срушена је и минирана Црква Светог Стефана из 14. века.
  • Манастир Девич из 15. века, запаљен је 2004. Отворена је оскрнављена гробница Светог Јоаникија Девичког.
  • Манастир Светог Марка Коришког из 1467. је миниран, као и звоник.
  • Затим Црква Ваведења Пресвете Богородице из 14. века у Долцу, најпре је спаљена, а затим и сравњена са земљом 1999. године.
  • Црква Светог Спаса у Дворанима саграђена је вероватно средином 15. века. Срушена је током јула и августа 1999. и поред присуства снага КФОР-а.
  • Црква Светог Николе у Млечанима, коју локално становништво зове Црквом Свете Петке, саграђена је у 16. веку, по предању на темељима Цркве из 14. века, што је можда разлог да се Црква именује по старијем објекту. Опљачкана је 1999. Срушен је велики део олтара, као и кров.
  • Мала гробна Црква Светог Николе у Ђураковцу, обновљена је 1592. на темељима Цркве из 14. века, минирана 1999.
  • За Цркву Светог Димитрија у Сиги, се сматра да је подигнута на темељима Цркве старије од Дечана. Краљ Александар Карађорђевић обнавља ову Цркву, да би јула 1999. била срушена до темеља.
  • Црква Светог Јована Крститеља у Самодрежи код Вучитрна, опевана је у народној песми као бијела Самодрежа Црква у којој се кнез Лазар и косовски витезови причешћују пре битке. 1932. године је на остацима старе Цркве подигнута нова, од тесаног белог мермера, по пројекту Дерока, једног од највећих предратних архитеката. Након доласка КФОР-а 1999, срушен је кров Цркве, пробијен је олтар, поломљена стакла, а унутрашњост је претворена у јавни тоалет и депонију.
  • Црква Светог Лазара у Белици, близу Истока, подигнута је у 14. веку, више пута је рушена и обнављана. Спаљена је 1999.
  • Цреква Светог Николе, Никољац, у селу Осојане, које се помиње у Повељи краља Милутина из манастира Бањска, недалеко од Истока, озбиљно је оштећена тек након доласка КФОР-а.
  • Црква Пресвете Богородице у Великом Крушику је још једна од Цркава саграђених на темељима средњовековне грађевине, спаљена након доласка КФОР-а.
  • Црква Светих Врачева Козме и Дамјана у селу Новке крај Призрена, саграђена је у средњем веку, обновљена деведесетих, запаљена је 1999.
  • Црква Светог Николе у селу Кијеву, из 14. века, срушена је до темеља, заједно са сеоским гробљем.
  • Црква Светог Јевангелисте Марка у Клини саграђена је на темељима средњовековне Цркве Ваведења Пречисте Богородице. Храм је разорен 1999.
  • Црква Светог Николе у Љубижди, потиче из 14. века, обновљена је 1867. Албанци је спаљују с унутрашње стране, као и парохијски дом 1999.
  • Црква Светог Ђорђа у Руднику, подигнута је у 14. веку. Обнавља је 200 година касније патријарх Макарије Соколовић. По предању, поред Цркве се налази дрво дуда које је посадио Свети Сава, доневши садницу са Сиона, 1929. године
  • Манастир Девич који је подигао Ђурађ Бранковић 1434. спаљен је 1999, а кивот Светог Јоаникија је оскрнављен .
  • Црква светог Николе у Словињу крај Липљана из 16. века, минирана је и уништена до темеља.
  • Црква Светог Илије у Љубижди, саграђена је у 16. веку, обновљена 1979. Паљена је и минирана, као и гробље поред Цркве.
  • Црква Пресвете Богородице у Кориши, источном делу Призрена, подигнута у 16. веку, срушена је до темеља, као и гробље у близини Цркве 1999, након доласка КФОР-а.
  • Црква Свете Петке у селу Клокоту, подигнута на основама старе Цркве из 14. века, спаљена је, а затим и минирана 1999.
  • Црква Светог Илије у Вучитрну је изграђена 1834. Опљачкана и оскрнављена, заједно са парохијским домом након повлачења српске војске и доласка КФОР-а 1999.
  • Црква Светог Илије у селу Локвице, саграђена је 1866, да би касније била обновљена. Минирана је 1999.
  • Црква Ваведења Пресвете Богородице у Белом Пољу, саграђена у периоду од 1866. до 1868, у време кнеза Михајла, а под покровитељством руске царице Марије. Црква је изграђена на средњовековним темељима. Спаљена је два пута, најпре 1999, а затим и 2004.
  • Црква Светог Василија Великог подигнута је у селу Србица крај Призрена 1863. Након доласка КФОР-а 1999, прво је спаљена, а затим и срушена.
  • Црква Свете Параскеве у Дрснику, саграђена је 1870. на средњовековним темељима, запаљена је и минирана.
  • Капела у Призренској Богословији, изграђена 1872, уништена је током мартовског погрома 2004, када је упаљен и цео комплекс Призренске Богословије.
  • Црква Светог апостола Луке у Витомирици крај Пећи, подигнута је 1912. Рушена, скрнављена, паљена и на крају потпуно срушена 1999.
  • Црква Свете Петке у селу Добрчане крај Гњилана, саграђена је 1919. Упаљена је 1999. након чега јој се кров урушио и пао унутар Цркве.
  • Црква Светог пророка Јеремије у Гребнику, саграђена је 1920, највероватније на темељима старе Цркве, о чему нам сведоче надгробни споменици у околини Цркве из 18. века. Црква је срушена до темеља и терен је поравнат ултама и булдожерима и то након доласка КФОР-а.
  • Црква у Штимљу, поред Светог Архангела Михајла, посвећена је и српским ратницима страдалим у Првом светском рату. Највећи српски сликар Урош Предић сликао је иконе, по благослову краља Александра у периоду до 1922. Црква је спаљена 1999. Демолирана је 2004. и опет упаљена. Коначно 2012. На Цркви су разбијени прозори и врата, иконе скрнављене, чак су ишчупани и електрични каблови.
  • Црква Пресвете Богородице у Доњем Неродимљу, саграђена је 1925. Први пут 1982. Албанци пљачкају и скрнаве храм, већ јуна 1999. је потпуно разорена.
  • Црква Светог Николе у Штимљу, изграђена је на месту старе Цркве на гробљу. Заједно са Црквом која је оскрнављена 1999. уништени су и споменици на гробљу чија се старост процењује на средину осамнаестог века.
  • Црква Светог Илије у Подујеву подигнута је 1930. Први пут је оскрнављена у Другом светском рату, да би 1971. била обновљена. 1999. унутрашњост Цркве је упаљена.
  • Црква Светог Илије у Жегру, која је била парохијска Црква у овом селу, подигнута је заслугом краља Александра Карађорђевића 1931. Након бомбардовања СР Југославије, Албанци руше ову Цркву, оба парохијска дома и сеоско гробље.
  • Саборни храм Светог краља Уроша у Урошевцу, изграђен је од 1929. до Спаљен 1999.
  • Парохијска Црква Рођења Пресвете Богородице у селу Софотић крај Урошевца, подигнута је у време краља Александра Карађорђевића, демолирана је, а потом и упаљена 1999.
  • Цркву Светог пророка Илије у Бистражину је први пут уништила 1941. албанска СС дивизија. Обновљена је 1991. да би 1999. била бомбардована ручним бомбама.
  • Црква Светих апостола Петра и Павла у Истоку, саграђена је 1929. године, и трудом патријарха Варнаве добија иконостас. У току Другог светског рата албански нацисти у Цркви и парохијском дому држе заточене Србе. 1999. је упаљена.
  • Црква Светог Илије у Качанику направљена је по пројекту Момира Коруновића, једног од најзначајнијих архитеката између два рата, који је пројектовао и Цркву Ружицу на Калемегдану. Црква је упаљена 1999.
  • Црква Светог пророка Илије у Помазатину, подигнута је 1937, а срушена је први пут током Другог светског рата, од стране албанских фашиста. Обновљена је 1964, да би 1999. била спаљена са унутрашње стране и затим минирана.
  • Црква Светих Апостола Петра и Павла из 1938. у Сувој Реци минирана је експлозивом и срушена је до темеља.
  • Парохијска Црква Светог Архангела у Мушутишту, обновљена је 1939. године, по предању у њој је крштен цар Душан и потиче из немањићког периода. Храм је најпре упаљен, а затим и делимично срушен 1999.
  • Саборни храм Свете Тројице у Ђаковици, завршен је 1940. Као Црква, спомен – костурница пострадалих на Косову и Метохији у ратовима 1912- Обновљена је пред само бомбардовање, и коначно уништена у гранатирању 25. јула 1999.
  • Ваљало би овде поменути и чувени споменик на Газиместану, јер је и он оскрнављен и миниран након бомбардовања 1999. Ово архитектонско ремек- дело је рад архитекте Александра Дерока, који је пројектовао и Храм Светог Саве на Врачару. По предњу, на месту где се налази овај споменик се одиграла Косовска битка. Радови на подизању овог спомен-обележја завршени су 1953. године у току комунистичке окупације.
  • Епархијски двор у Призрену, изграђен је 1960. Запаљен је и потпуно демолиран марта 2004.
  • Црква Свете Тројице у селу Бабљак обновљена је 1966. на темељима старе Цркве. Упаљена је 1999.
  • Црква Светог кнеза Лазара у селу Кош, подигнута је 1969. године. 1999. Црква је демолирана и гробље крај Цркве уништено.
  • Црква Свете Петке у Биначу је саграђена на темељима старије Цркве 1973. године. Уништили су је припадници ОВК-а експлозивом 1999.
  • Црква Светог Илије у селу Некодим крај Урошевца подигнута је на темељима седњовековне Цркве 1975. Опљачкана је и порушена 1999, након доласка КФОР-а.
  • У исто време, срушена је и Црква Светог Петра и Павла у Талиновцу, северно од Урошевца. Црква је спаљена изнутра и уништено је и сеоско гробље.
  • Црква Свете Тројице у Житињу саграђена је 1980. на темељима средњовековне Цркве. Запаљена је кроз прозоре јула 1999.
  • Црква Светог Николе је саграђена 1983. на средњовековним темељима у Доњем Неродимљу. Са Црквом похарано је и гробље и посечен столетни храст, као и црни бор који је по предању посадио цар Душан.
  • Богородичина Црква у Наклу, саграђена је 1984, спаљена 1999.
  • Црква Светог Николе у Гатању код Урошевца, подигнута је 1985. на темељима старе средњовековне Цркве. Најпре је опљачкана, а затим и разрушена августа 1999.
  • Црква Свете Петке у Гојбуљу, налази се на јужним обронцима Копаоника, изграђена је на остацима средњовековне Цркве. До 1986, када је Црква обновљена, ту је било археолошко налазиште са снажним зидовима средњовековне грађевине високе неколико метара. Јуна 1999. Албанци скрнаве и пале Цркву, као и парохијски дом.
  • Црква у селу Речану, недалеко од Суве Реке, близу Призрена, посвећена Светом Ђорђу, је најпре минирана, а затим и потпуно срушена 1999.
  • Црква Свете Петке на Макишком пољу, недалеко од села Мушутиште, најпре је опљачкана и оскрнављена, а затим запаљена, након доласка немачког дела КФОР-а 1999. године.
  • Црква у селу Горњи Закут, у општини Подујево, најпре је упаљена, а затим сравњена до темеља, након доласка британских снага КФОР-а.
  • Парохијска Црква у селу Грмову, посвећена Светом Јовану, упаљена је, а потом и потпуно срушена јула месеца 1999.

 

  • Црква Светог кнеза Лазара у Ђаковици, налазила се на гробљу у Ђаковици, делу града који се зове Пискота. Црква је грађена од 1991. до 1994. Рушена је у три наврата, 1999, и 2004. Најпре је оскрнављена, иконе су украдене, а сцена са Албанцем који се пење на куполу и ломи крст обишла је свет. Током мартовског погрома 2004, Црква је потпуно уништена, а парохијски дом додатно оштећен. Није поштеђено ни гробље.
  • Црква Светог Илије у Смаћу, крај Призрена, подигнута је 1994. Минирана је изнутра 1999.
  • Црква Свете Петке у Заскоку код Урошевца минирана је 1999. након доласка КФОР-а.
  • Црква Светих Апостола у Петровцу код Косовске Каменице спаљена је 1999.
  • Црква Свете Богородице у Подгорцу код Витине, обновљена је 1996. на темељима средњовековне Цркве, а запаљена 1999.
  • Црква Зачећа Светог Јована Претече у Пећкој Бањи, саграђена је 1998. оштећена је и оскрнављена.
  • Црква Свете Тројице у Петричу, коју је подигла породица Богољуба Карића, након доласка КФОР-а демолирана је и оскрнављена.
  • Црква Свете Тројице у Великој Реци, саграђена је 1997, крај Вучитрна. Запаљена је јуна 1999.
  • Параклис на гробљу у Косовској Митровици је оскрнављен, а гробови и споменици уништени 1999.
  • Саборни храм Христа Спаса у Приштини је био у изградњи непосредно пред бомбардовање. Након доласка КФОР-а, Црква је минирана, с тим што две од четири мине нису експлодирале, ипак, Црква је озбиљно оштећена.

Поред уништених Цркви, тог 19. марта уништено је преко десет хиљада икона, фресака, али и путири, дискоси и црквене светиње. За то време, 20000 припадника КФОР-а није желело да реагује. Етнички су очишћени Приштина, Чаглавица и Призрен, а Срби су протерани и из Гњилана, Ђаковице, Пећи и Урошевца…

Данас, у данима Великог поста, остаје нам да се више него икад раније уздамо у Господа и да му се молимо, за наше страдално Косово и Метохију.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име