„Од уздржања и смирења, како смо то научили, рађа се бестрашће, а од вере – знање, и кроз њих душа узраста у расуђивању и љубави. Они, пак, који су у недра своје душе уселили Божанску љубав, на крилима чисте молитве непрестано се успињу к самом њеном врху, све док не достигну у познање Сина Божијега, док не узрасту у човека савршена, у меру раста пуноше Христове (Ефес. 4, 13).
Делатном врлином се побеђује похота и обуздава гнев, а познањем и сазрцањем ум се окрилаћује и узневши се изнад свега вештаственога, приљубљује се Богу и достиже истинско блаженство.
Први наш подвиг је умањивати страсти и побеђивати их по мери (наших) снага.
Други подвиг је стицати врлине и своју душу не остављати
празном и неделатном. |
Трећи подвиг је трезвоумно чувати плодове наших врлина и напора, будући да нам је заповеђено не само да трудољубиво деламо, него и да будно чувамо (стечено).
Преп. Теодор Едески
