Повратак у Јерусалим – Петар Зец

Сместивши радњу у седам дана, колико је Богу било потребно да створи свет, прегнантно испуњених догађајима, мудро градећи ликове, дијалоге, акцију, писац је успео да кроз хаџилук Светом земљом доведе радњу до катарзе. Дванаесторо ходочасника, јунака овог узбудљивог романа, откривајући Јерусалим у намери да осмисле филм о Светом Сави, првом српском ходочаснику, доживљавају сопствено просветљење и преображење. Јерусалим, град Постања, колевка монотеистичких вера, својим значајем и лепотом наметнуо се као тринаести апостол, светилиште које је одиграло кључну улогу у свести народа. Аутор се постарао да читалац сазна да је Свети Сава подигао и обновио многе цркве, манастире, конаке, откупио од Сарацена Сионску Горницу, здање у којем се згодила Тајна вечера, оживео Лавру Светог Саве Освећеног, док је краљ Милутин својевремено био власник четвртине града Јерусалима. У години кад Србија обележава осам векова од аутокефалности СПЦ, чији је први епископ био Свети Сава, роман Петра Зеца, ослањајући се на историјске документе, пружа несвакидашње уметничко достигнуће. Инспирацију за роман нашао сам путујући Светом земљом, увек и изнова радујући се повратку у Јерусалим као преласку прага дома свог. Роман говори о искушењу, греху, праштању, боготражењу, преображењу. Ако је у постхришћанском изазову садашње епохе неизвесна будућност, извесна је прошлост и то историјска прошлост у којој можемо да сагледамо моћ српске средњовековне државе.Kултура сећања обавезује нас да не смемо изгубити национални идентитет вековима грађен на историјским, религиозним, културним, моралним и патриотским вредностима, каже аутор.