Тешко мени, тешко мени. Опет сам тешко сагријешио. Понижен сам. Мука Пресвета Богородице, знам да сам ти досадио својим гријехом, али као милосрдна Мати умоли свога Сина Господа Исуса Христа, да ме спаси од муке ове.
– Сине пали, али мили мој, докле ћеш више падати и понижавати се. Правиш муку и мени. Kолико сам већ пута молила мог Исуса да те помилује. Своју је Kрв за тебе дао, био мучен и шибан. А, ти опет по своме.Kолико си пута обећао, молио да нећеш. Али опет и опет те проклети ђаво води са собом у прљавштину. Нашао си са њим друштво. Видиш да његови плодови су горки, прегорки. Мука тече попут отровног млијека из њих. Стегла ме мука, сине мој. Жао ми те. Али, како, како да молим поново Исуса за тебе, кад ћеш га знам поново издати. Постајеш попут његовог бившег ученика Јуде. Горки су моје боли због тебе.
– Али молим те Мати Милостива, Тебе ће послушати. Грешник се дохвати за доњи део Маријине хаљине, облије је сву сузама. Бијаше спреман на жртву, болест, погибао, само да би се мало оправдао. Добро, не плачи мили сине. Замолићу мог Исуса за тебе. Послушаће ме, никад ми ништа није одбио.
– Што си тужна мила мајко? Молио ме опет твој заблудели брат за милост. Мајко, знаш колико ми се ђаво подсмијева због њега. Љуби ме уснама и плаче кад погријеши, а једва чека да то опет уради. Воли ђаволове понуде. Молим те Сине, не кажњавај га никако, ни духовно, ни душевно ни тјелесно. Добар је он, поправиће се некад. Не могу његову бол да поднесем. Ако допустиш да он пати, патићу и ја. Исус спусти главу на Маријино крило, потече му једна суза и рече, ох мила мајко, докле ћемо више патити због грешника, докле ћемо их трпјети, њихов гријех, неосјетљивост, незахвалност, дружење са нашим и њиховим непријатељем ђаволом.
Драга Мати Марија, ради твојих молитава претрпјећу и ништа му неће фалити. А, ти Сатано, чуј ме из адске дубине, не приближавај своје пале духове ономе јадноме човјеку. Али Сатана узврати, он долази нама и тражи нас. Нијеси ли слободу дао људима. Исус му одговори, стари подлаче, дао сам им слободу, а ти си је злоупотребио представљајући им ропство као слободу. Слобода је бити слободан од твоје слободе. Наједном Сатана, пошто му Исус нареди врати се у дубине адске, гордо потврдивши да неће слати своје пале анђеле да узнемиравају грешника.
Грешник живљаше једно дуго вријеме мирно, стално се смирујући и прекоравајући себе, опраштајући другима, као што Бог опрости њему. Велика је милост Божија.
