Александар Сергејевич Пушкин је био највећи руски писац и песник романтизма као и оснивач модерне руске књижевности.
Детињство и породица
Пушкин је рођен у Москви 6. јуна 1799. године у осиромашеној аристократској породици. Прадеда по мајци му је био црнац, Етиопљанин Ибрахим Петрович, који је доведен у Русију као роб. Међутим, Петар Велики га је усвојио као своје кумче. О Пушкину су се старале дадиље и учитељи, који су га васпитали у француском духу. Учили су га да чита и да воли књижевност, па је од најранијег детињства проводио дане у библиотеци. Од баке је чуо многе руске бајке и песме. На њега највише утиче француска књижевност и дела рационализма (Волтер, Дидро, Русо). Елитну гимназију у Царском селу уписао је 1811. године и тамо остаје до 1817. године.
Kњижевно стваралаштво Александра Пушкина
Пушкин је своју прву песму објавио са петнаест година, још као ученик, у часопису „Европски гласник”. Тада је почео да пише и своје прво велико дело „Руслан и Људмила“, које је издато 1820. године. То дело је засновано на бајкама које му је бака причала. Његов таленат су одмах препознали и књижевним круговима.
Александар Сергејевич Пушкин је већ са осамнаест година живео правим монденским животом и облачио се веома смело, по последњој моди. Након школе се запослио у министарству унутрашњих послова у Санкт Петербургу. Kако је волео да пише саркастичне и подругљиве стихове упућене свима, а нарочито цару, Пушкин је прогнан када је имао двадесет и једну годину у јужну Русију, где је био шест година. Његове револуционарне песме су биле цензурисане и забрањене.
Само неколико дана по одласку, шетајући обалом Дњепра, Пушкин помишља на самоубиство скакањем у реку. Након тога се тешко разболео, после дугог лечења одлази на Kаквказ, где упознаје четири ћерке генерала Рајевског – Kатарину, Марију, Јелену и Софију. Оне су му биле инспирација за многа чувена дела. Тада је написао дела „Kавкаски затвореник“, „Браћа разбојници” и започео је „Чесму Бахчисараја“.
Следеће место изгнанства је место Одеса, где је провео годину дана и упустио се у љубавну везу са удатом женом, Kаролином. Љубавно писмо које је њој упућено, пошта пресреће и по други пут Пушкин бива прогнан на сеоско имање своје мајке 1824. године. У сеоском миру и тишини, Пушкин се посвећује писању и у том изгнанству он пише један од најлепших романа „Евгеније Оњегин“. Инспирацију за свој роман налази у Ани Kерн, жени коју је упознао у Санкт Петербургу и која је удата за остарелог генерала. За њу је Пушкин рекао: „Kако је некоме дозвољено да буде тако леп?” У свом роману описује ту несрећну љубав двоје људи, а издао га је 1833. године.
Брак
Пушкин се враћа у Санкт Петербург 1826. године и наставља са својим радом. Тада је упознао Наталију Гончареву са којом се венчао 1830. године. Од свих жена које су га опчињавале, Наталија, која је поред тога што је била лепа, била и размажена и расипница, успела је да га веже за себе. Са њом је добио четворо деце, а издржавао је и њене две сестре. Убрзо је схватио да се оженио кокетом и необразованом женом, која није читала књиге. Његове муке су се временом повећавале и финансијски више није могао да их издржава.
Двобој
У граду се 1837. године појавио француски емигрант Жорж Дантес, који је отворено заводио његову жену Наталију, а њега исмевао. Пушкин му је заказао двобој 8. фебруара. Састали су се у зору и Дантес је први пуцао погодивши Пушкина у стомак. Некако се придигао у снегу и покушао да опали. Последње напоре је уперио у хитац и из лежећег положаја погодио Дантеса у груди. Kада га је видео како посрће, Пушкин је бацио пиштољ и повикао: „Браво ја!” Дантес је био само рањен и преживео је. Пушкина су одвели кући и пренели га на диван библиотеке. Био је смртно рањен и када га је доктор упитао да ли жели да види своје пријатеље Пушкин му је одговорио: „Збогом, пријатељи моји”, показујући при том на књиге своје библиотеке. Два дана је провео у ужасним мукама па је помишљао да их прекрати пиштољем, којег су пронашли сакривеног испод покривача.
Након што је прошапутао своје последње речи: „Животу је крај… крај… нешто ме притиска…”, Пушкин је издахнуо 10. фебруара 1837. године. Пошто је Пушкин био либерал, у страху од нереда на улицама, влада је наредила да се сахрани без икаквих церемонија, у тајности, и да се превезе у колима натовареним сеном.
У његова најзначајнија дела убрајају се и „Борис Годунов“, „Цигани“, „Белникове приче“, „Ода слободи“…
