Kикинђанин Андреј Поповић, ускоро ученик трећег разреда гимназије “Душан Васиљев“, освојио је златну медаљу на Светској олимпијади из савремене физике у Индонезији. Организовано у онлине формату, такмичење је подразумевала решавање 25 задатака из области квантне механике, нуклеарна физика, физике честица и специјалне теорија релативитета. Та значајна награда само је последња у низу признања које је млади свестрани кикиндски научник до сада освојио.
Златна медаља на Светској олимпијади из савремене физике за Андреја је свакако важно признање и прилика да даље напредује.
-Усвајајући та нова знања, ја могу касније да их искористим у својим радовима. Kао што знате, ја сам до сада написао четири научно-истраживачка рада и посебно ми се свидела квантна механика. Зато ћу можда и наставити да се бавим њоме – каже Андреј.
Поред гимназије “Душан Васиљев“, Андреј је од основне школе полазник београдског Регионалног центра за таленте “Никола Тесла“ и озбиљно ради уз подршку ментора. Пре две године, на истој олимпијади освојио сребрну медаљу, а потом и награду САНУ за постигнуте резултате на пољу науке и образовања. Сада већ полако планира – шта даље.
-Примарни циљ ми је да упишем Математички факултет , астро-физички смер. Наравно, пошто у Регионалном центру за таленте често добијамо стипендије, ако се отвори прилика за добар факултет у иностранству поразмислићу и о томе – додаје Андреј.
Не запоставља другаре и изласке
Уз подршку професора, другара, града, најважнија је свакако подршка родитеља. Уз различита интересовања, науку, такмичења, спорт, Андреј не запоставља другаре и изласке. Kад се све коцкице сложе, за родитеље постоје приоритети.
-Мислим да су се све коцкице некако послагале. А нама је најбитније да је он задовољан и срећан, а мислим и надам се да јесте. Има свој став о животу, о свему, али је најбитније је да је здрав и срећан. Све остало ће већ бити – каже Марија Поповић, Андрејева мама.
Иако 17-тогодишњак, Андреј је постигао много. Наравно, пред њим је пут о коме сања.
-Главни мој сан је да променим нешто у свету, односно да променим на боље. Не знам како ћу допринети земљи, али надам се што боље и што више – додаје Андреј.
Не знамо где ће будуће школовање и живот одвести Андреја Поповића. Радује што су Kикинда и Србија за њега дом коме ће се увек враћати.
Блиц
