Више од три године Мари Јаловиц Симон званично није постојала! Била је Јеврејка и живела је у центру Хитлерове нацистичке Немачке, а да њено постојање нико није открио.
Прво што је Мари Јаловиц Симон угледала када се пробудила 22. јуна 1942. године у свом стану у Берлину био је Гестапо официр.
– Обуци се. Идеш на испитивање – кратко је рекао.
У том тренутку, Мари Симон је знала – ако је сада ухвате, биће депортована у неки од логора и вероватно неће преживети.
Због тога је 20-годишња Јеврејка из Берлина у тренутку одлучила – успела је да скрене пажњу полицајца у спаваћој соби, затим и његовог колеге који је чекао у ходнику зграде, побегне на улицу и нестане у подземљу ратног Берлина.
Тако је Мари Јаловиц Симон постала једна од 1.700 “подморничара” – немачких Јевреја који су успели да избегну депортацију и преживе кријући се у срцу Хитлерове Немачке.
Жена која није постојала
Мари Јаловиц Симон била је ћерка богатог адвоката. Пре него што је напунила 20 остала је сироче.
Долазак нациста на власт, променио је живот ове девојке. Изгубила је богатство, а после 1933. године и закона који је Јеврејима забрањивао запошљавање у одређеним, плаћенијим областима, радила је у ропским условима у Сименсовој фабрици оружја.
Али, 1941. године и то се променило – Јевреји су почели да нестају. Мари је схватила да би она лако могла да буде следећа. Зато је престала да одлази на посао, а када је поштар дошао да јој достави писмо једноставно је рекла да је “њена комшиница Мари Јаловиц Симон депортована”.
Поштар је записао “премештена на непознату локацију на истоку” што је био устаљени еуфемизам за људе који су одведени у логоре, а млада Мери је нестала из званичне документације.
Истог лета, почела је да шета улицама Берлина без жуте траке на јакни.
Жена која је успела да нестане
До краја рата, Мари Јаловиц Симон је успела да остане неприметна. Живела је на улици, мењајући изглед скоро на дневној бази ослањајући се на помоћ Немаца који су били спремни да пркосе Хитлеровом режиму или оних сличних њој који су се и сами крили.
Мали акт бунтовништва
Мали акти бунтовништва Мари су помогли да се осећа корисно и задржи здрав разум. Још у Сименсовој фабрици научила је да саботира производњу. У годинама проведеним у скривању често је обилазила берлинске улице пишући провокативне антинацистичке пароле.
Мари је имала невероватан таленат када је у питању импровизација! Променила је преко 13 станова у којима је живела сама или са људима који нису ни сумњали ко је она заправо. Једно време је делила стан са нацистом оболелим од сифилиса који је тврдио да уме да “намирише Јеврејина на миљу”.
Није све што је радила Мари било часно. Било је случајева када је морала да глуми заљубљеност и допусти искоришћавање само да би преживела. Нису сви који су јој помагали имали часне намере.
Мари Јаловиц Симон је опстала!
Мери је дочекала 1945. годину и дуго сањани крај рата. Решила је да остане у Берлину јер се, према сопственом признању, нигде није осећала тако добро као на улицама свог родног града.
У годинама које су уследиле постала је професор античке књижевности и историје уметности на берлинском Хумболт универзитету. Преминула је 1998. године.
Њена прича вероватно никада не би била објављена да, 16 годна након Марине смрти, није изашла књига “Унтергетауцхт” (на енглеском “Ундергроунд ин Берлин”) заснована на подацима добијеним са 77 касета снимљеног разговора између Мари Јаловиц Симон и њеног сина Хермана, угледног немачког историчара.
Тако је 2014. године читав свет сазнао за њену невероватну причу.
Извор: Историјски забавник