Бранислав Јевтић: Кафанска рапсодија илити последња шанса за никадашње боеме

0
Када дођеш Смедереву твоме, Те ти станеш купити сватове, Ти не зови Срба у сватове, Јер су Срби тешке пијанице, А у кавзи љуте кавгаџије, Опиће се, заметнуће кавгу, Нећеш кавзи џевап учинити, А...

Марија Јакшић: КРАТЕР НА ДУШИ

1
Гризем твоју прошлост као поморанџу усред вреле пустиње неухватљиви су уздаси твоји док зенице шириш и скупљаш у ауру. Владарица сам. И смисао сам твоја. И семе сам, а И плод живота. У дамарима ти невино спавам, чини ти ноћу неваљала, на мисли бацам. Јутром, кикотом...

Заборављене речи старе Србије, лепше од оних којима су замењене

0
Ако кажете да вечерас идете “до чаршије” неко ће вас вероватно и разумети, али куда сте се упутили ако идете “на чаир”? И ко вас то прати када са вама иде и “дост”? Још...

ТУЖНИ ПРИНЦ СРЕМА: СТВАРАО ЈЕ СРЦЕМ, СЛИKАО ДУШОМ И СТРАДАО KАО ЖРТВА БЕСМИСЛЕНОГ ЗЛОЧИНА...

0
Тог 30. августа 1942. у Сремској Митровици усташе су стрељале око 150 Шиђана српске националности, међу њима и 46-годишњег сликара Саву Шумановића. Тако је трагично и напречац завршен живот свестраног сликара, невероватно образованог појединца...

Жељка Башановић Марковић: Моравска прича

0
Кажу да се човек учи док је жив. Слаба је то вајда за неке људе, једноставно се врате,  тамо на „онај свет“  или како год то хоћете назовите, неотпаковани. Такав је био Љубиша...дете са Мораве из...

Лабуд Н. Лончар: КАМЕН СУЗА

0
У топлом дому, на мајчиним грудима, Рођењем примише Крст, знак мучеништва и Ореол Свете дјеце а онда их Из колијевки изнијеше звијери, што само на људе личе, Сабраше их уз зверске урлике и вику Не знајући да их сабирају...

Наташа Ђолић: Још један дан

0
Понекад вриште сумраци, Терају вриском талог прибијен уз ивице сећања. Пролазе поворке изговорених и прећутаних речи у мимоходу расутих успомена. Ако кажем да волим Само дело оживеће речи. Уколико прошапућем сећање, само звуци распараће тутњаву тишине. Зажмурим и откотрљам се у плес...

Нада Аничић Црљеница: НАД РУКОПИСОМ

0
Тајном стварања бљесну откључана небеса. И сведе благодатна роса Речи. Неке струне од финих нити неба затрепере весељем срца. Када Љубав себе у утроби дана иконопише. Јер плодност у плодовима напупи. И душа природе ојави певањем. Оком Речи, у поју гугутке,...

Оља Новаковић: Госпођа Зелено

0
Парк је врло тих за рано јутро, у ово доба жамор птица увелико заглушује вику дјеце, али данас је влажно од синоћње кише, капи се циједе низ стабла, напајају маховине и мир влада цијелом...

Борис Косовић: УСТИХНУЛА

0
Остихотворих те у ватру... А, стих ти потом ражалостих вихоровима дистрофије. О, дивно ми стихостворење... Песма је спруд о који сатру сва стиховања се гордости. Ја постих спев где звука није... Појана римо давно пре ње. .     Из књиге песама - ЧОПОРИ.

ИЗДВАЈАМО

0
    0
    Your Cart
    Your cart is emptyReturn to Shop