Настављамо читање Пс 23 руководећи се препознавањем његове хијастичке структуре која подразумева паралелу, међусобно надопуњавање и развој мисли између прве и последње стих-линије, друге и претпоследње… Читајући прве линије видели смо да псалмиста Бога не доживљава само као Пастира, већ и као Домаћина. Он изражава уверење не само да му, благодарећи пастирској бризи Господа, ништа неће недостајати, већ и да ће његов Домаћин ту бригу продужити у све дане живота свог штићеника.

У стих-линији која следи (Пс 23:2а) псалмопојац, који је и сам имао значајно животно искуство пастира, истиче оно најзначајније и најнеопходније што је један пастир имао за задатак да обезбеди стаду о којем се бринуо: на зеленој паши напаса ме, пева цар-пастир Давид, говорећи о свом небеском Пастиру. Псалмопојац Давид, међутим, вештим терминолошким асоцијацијама показује да своје животно искуство, заправо изводи из животног искуства читавог израилског народа кога  небески Пастир  преко Црвеног Мора и кроз пустињу води милошћу својом и крепошћу својом  у стан светости твоје (Изл 15:13).

Употребљена слика, величанствена сама по себи, постаје још речитија, а њена порука још снажнија уколико се унакрсним хијастичким читањем повежу са трећом-стих линијом која, ако се псалам чита од сопственог краја, гласи: да, доброта Твоја и милост Твоја пратиће ме (Пс 23:6а).

Ова међусобна паралела указује да је псалмопојац није пренебегавао да препозна божанску бригу за своје, елементарне, телесне потребе које опскбљује његов велики Пастир. Ипак, он се на њима није заустављао исповедајући да се његов божански Домаћин побринуо за много више пружајући му доброту и милост.

Доброта и милост су за библијског песника изузетно значајни појмови. Милост је пре свега сваки дар Божији који човек ничим није и не може да заслужи. То је божанска благодат пројављена још стварањем света и човека, благодат која се пројављује у историји тог света и човека кроз небројена материјална, али и духовна добра, односно дарови Духа (харизме) и родови Духа (карактерне црте које Дух обликује у човеку).

Један од тих родова Духа је доброта треба да буде неизоставна црта карактера истинског верника (Гал 5:22) утемељеног у доброти Божијом за коју, псалмиста у име слугу Божијих, моли речима ујутру нас насити доброте Твоје и радоваћемо се и веселити у све дане своје (Пс 90:14 уп. Пс 68:10). Божанска доброта за псалмопојца је основа наде да ће га Бог погледати у невољи и зато је она боља од живота (Пс 63:3; 69:16) који је временски ограничен. Она је је заправо истински животодавна будући повезана са вечним есхатолошким животом укорењеним у земљи живих (Пс 27:13).  Историјска пројава те есхатолошке доброте повезана је, стога, са земаљским храмом као репликом небеског двора (храма) Божијег. Зато псалмопојац кличе: благо ономе кога изабираш и примаш да живи у двору Твом! Наситићемо се добротом дома Твог, светињом храма Твог (Пс 65:4), и истовремено исповеда поклањам се пред светим храмом Твом и славим име Твоје, за добрoту Твоју (Пс 138:2)

Још једна њена пројава у историје је опроштење које посредством ње добијамо. Тако псалмопојац моли: грехова младости моје и мојих прступа не помињи… ради доброте своје, Господе (Пс 25:7) и по великој доброти својој очисти безакоње моје (Пс 50:1).

На овом месту добро је да уочимо још један моменат који често промиче пажњи читатеља овог псалма. Док у првом делу ове величанствене песме, који говори о Богу као Пастиру, доминира обраћање у трећем лицу. Бог је за псалмисту Он, сусрет са Божијом добротом брише ту дистанцу и Бог, као Домаћин, постаје Ти.

Доброта Божија, дакле, приближава нас Богу, представља основу за покајање и добијање опроштења, извор радости, слављења, захвалности, ситости и живота.

А шта је са нашом добротом?

Да ли у свом карактеру, одражавамо божанску доброту као род Духа  којим сведочимо да смо укорењени у земљи живих?

Да ли наши поступци представљају извор радости другима, да ли их покрећу на захвалносту Богу у слављење њега? Да ли сите и оживљују наше ближње?

Можда ће све то бити последица оног првог и неизоставног корака – опроштења другима – то ће уклонити дистантацу између ближњих, приближити човека човеку и човека Богу.

Јован Благојевић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име