На Велику суботу Православна Црква празнује помен погреба Христовог и Његовог силаска у Ад. То је дан између Распећа нашег Господа и Његовог славног Васкрсења. Јутрење Велике суботе се одржава у петак увече и, док многи елементи богослужења представљају туговање за смрћу и погребом Христовом, сама служба је пуна исчекивања.

Служба Велике суботе

На Велику суботу Црква созерцава тајну силаска Господњег у Ад, место мртвих. Смрт, наш крајњи непријатељ, поражена је изнутра.

„Он (Христос) је дао Себе као откупнину смрти у којој смо били заробљени, продани греху. Сишавши у Ад преко крста… Он је покидао окове смрти“ (Литургија Св. Василија).

На Велику суботу наш фокус је на Гробу Христовом. Ово није обичан гроб. То није место пропадања и пораза. Он је животворан; извор моћи, победе и ослобођења. Велика субота је дан између Исусове смрти и његовог васкрсења. То је дан будног ишчекивања, у којем се туговање претвара у радост.

Дан у пуном могућем смислу оличава значење xarmolipi – радости-туге, која је доминирала у обележавању Велике недеље. Химнограф Цркве је проникнуо у дубоку тајну, и помаже нам да је разумемо кроз следећи поетски дијалог који је смислио између Исуса и Његове Мајке:

„Не плачи за мном, Мајко, гледајући у гробу Сина кога си без семена зачела у утроби својој, јер ћу васкрснути и прославићу се, и као Бог узвисићу у славу вечну оне који те величају са вером и љубављу.“

„О Сине беспочетни, начинима који превазилазе природу благословена сам при чудном рођењу Твоме, јер бех поштеђена сваког труда. Али сада гледајући Те, Боже мој, беживотни леш, прободена сам мачем горке туге. Устани, да бих била величана“.

„Мојом вољом земља ме покри, о Мајко, али вратари пакла дрхте док ме виде, обученог у крваву хаљину освете, јер на крсту као Бог погубих непријатеље своје, и поново ћу васкрснути и величати те“.

„Нека се све створено изобилно радује, нек се радују сви рођени на земљи, јер је пакао, непријатељ, уништен и трећег дана васкрснућу“. (9. ода канона)

Велика субота је дан преузвишеног одмора. Христос поштује Шабат, суботњи починак, у гробу. Његов починак, међутим, није неделатност већ испуњење божанске воље и плана за спасење човечанства и космоса.

Онај који је све створио, све чини новим. Поновно стварање света је обављено једном за свагда. Својим оваплоћењем, животом и смрћу Христос је све испунио собом, отворио је сваком телу пут у васкрсење из мртвих, јер није било могуће да творцем живота завлада смрт.

Свети Павле нам каже да: „Јер Бог беше у Исусу Христу који помири свет са собом“ (2. Коринћанима 5:19). Отуда је вечни живот – истински и не-створени – продро у дубине пакла.

Христос који је живот свих уништио је смрт својом смрћу.

Зато Црква радосно пева „Светлошћу се испунило и небо и земља и све што је под земљом“ (Канон Пасхе).

Црква зна за себе да је „место, вечна стварност, где Христово присуство побеђује Сатану, пакао и саму смрт“.

Свечано обележавање Велике суботе помаже нам да се подсетимо и прославимо велику истину да је „упркос свакодневним перипетијама и противречностима историје и сталном присуству пакла у људском срцу и људском друштву“ живот ослобођен!

Христос је сломио моћ смрти.

Није без значаја да је икона Васкрсења у нашој Цркви Силазак Христов у Ад, место мртвих. Ова икона приказује Христа победника, који царује у слави, који разара смрт и хвата Адама и Еву у своје руке чупајући их из бездана пакла.

Ова икона јасно изражава истине које су проистекле из Христовог победе смрти Његовом смрћу и Васкрсењем.

Химне Велике суботе

Када је са крста скинуо пречисто Тело Твоје, часни Јосиф га је умотао у чисту плаштаницу са мирисима и положио га за сахрану у нови гроб. Када си сишао у смрт, Господе који си сам Живот Бесмртни, тада си Ад умртвио бљеском муње Божанства Твога.

И кад си мртве васкрсавао из Ада, све силе небеске викаше: Животворче, Христе Боже наш, слава Теби!!!

Анђео који је стајао код гроба повика и рече мироносици жене: Помазање је прикладно за смртне људе, али се показа да је Христос стран распадању.

Прокимен

Устани, Боже; суди земљи, јер ћеш наследити све незнабошце.

Фусноте

The Lenten Triodion. translated by Mother Mary and Kallistos Ware (South Canaan, PA: St. Tikhon’s Seminary Press, 1994), pp. 61-62, 622-661.
Calivas, Alkiviadis C. Great Week and Pascha in the Greek Orthodox Church (Brookline: Holy Cross Press, 1992), pp. 77-87.
Farley, Donna. Seasons of Grace: Reflections on the Orthodox Church Year (Ben Lomond, CA: Conciliar Press, 2002), pp. 141-144.
Wybrew, Hugh. Orthodox Lent, Holy Week and Easter: Liturgical Texts with Commentary (Crestwood, NY: St. Vladimir’s Seminary Press, 1997), pp. 109-112.
ИЗВОР: https://www.goarch.org/holysaturday-learn
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 22.04.2022.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име