Прислони своје усне на моју руку. Осетих да са собом узима сав благослов који сам имао. не двосмислено, то је био најистинскији, најснажнији, најбитнији целив руке који сам као свештеник видео током целог свог живота. Осетих као „сила излази“ (Лк. 8, 46). Осетих живо силу свога свештенства. – Зашто ми тако снажно држиш руку? Упитах … Настави са читањем Митрополит Николај (Хаџиниколау): Крсноваснкрсни излаз (2. део)