Постоје људи који све доживљавају драматично и који на исти такав начин комуницирају са другима. Када кажемо да је нека ситуација драматична, то значи да је пуна емоција, преобрата, да прети нека велика несрећа, да је неизвесно да ли ће та несрећа бити избегнута итд. Особа која драматизује пренаглашава своје доживљаје, а када о нечему говори, то чини бирајући емотивно набијене речи, прави гримасе у складу са пратећом емоцијом коју наглашава покретима. Све је драма: било да се нешто догодило, било да је могло да се догоди, било да се није догодило нешто што је требало.

Проблем који имају други који комуницирају са особом која драматизује јесте у томе што им она све представља као веома важно, најважније. У уобичајеној комуникацији саговорник може да одреди да ли говорник говори о садржајима који нису тако важни или о онима који су важни, средње важни или најважнији. Људи доживљавају емоције онда када процене да се нешто значајно дешава и када емотивно комуницирају. Они, без обзира на то шта је садржај комуникације, самом емоцијом коју показују поручују другима да је то њима веома важно. Међутим, када неко веома емотивно говори о свему и свачему, као да је све од највећег приоритета, саговорник почиње да сумња у његову веродостојност и да ту комуникацију доживљава као напорну.

Спорна психичка „добит”

Људе који током комуникације драматизују немогуће је игнорисати. Управо је избегавање игнорисања њихова главна психичка „добит” од овог обрасца понашања. Они туђе игнорисање доживљавају као поруку да сами немају никакву људску вредност или да не постоје. И зато они својим драматичним наступом просто околину натерају да их примети, да се бави њима, да гледа у њих и да их слуша. Уколико неко покуша да игнорише особу која драми, она је спремна да истог тренутка повећа ниво театралности све док не настане драма „на живот или смрт”.

Због свега тога људи избегавају да комуницирају са особом коју су оценили као „краљицу или краља драме”. Међутим, некада то није могуће. На пример, када је у питању један од родитеља или сарадник у предузећу. У тим ситуацијама људи једноставно морају да истрпе део драме и да дозирају комуникацију. Оно што им помаже да се лакше носе са људима који драме јесте да боље разумеју зашто ови то раде.

Шта се крије у обрасцу драматизације комуникације? Када би ови људи који драматизују говорили нормално, без наглашавања и пренаглашавања, без претераних емоција, они сами би мислили да их нико не би ни чуо ни приметио. То је зато што немају добру слику о себи и о својим квалитетима. Иако се другима чини да се они стално праве важни, они заправо мисле о себи да су недовољно важни. Уверени су да би у нормалној комуникацији њихов „сигнал” био преслаб и другима неважан, и да морају да га максимално појачају како би га други регистровали и уважили. Управо ово „појачавање сигнала” јесте у основи драматизације.

Привлачење пажње

Други моменат у овом обрасцу понашања јесте привлачење пажње. У питању је логика малог детета које погрешно мисли да је оно мами важно само ако мама гледа у њега, а да није важно ако мама гледа у његовог брата или сестру. Оно тада мисли: „Други је важан, а ја сам неважан”, постане љубоморно и крене у акцију привлачења мамине пажње. Ако не успе да привуче пажњу позитивним понашањем, привући ће је негативним. И ако је због тога кажњено, оно је задовољно, јер је и негативна пажња боља од никакве. Током развоја, деца науче да раздвоје љубав од пажње, и почињу да схватају да их мама воли и ако не гледа у њих или ако је одсутна. Међутим, ако особа не прерасте поистовећивање љубави и пажње, онда и у зрелом добу наставља да се понаша тако из оног дела себе које зовемо „унутрашње дете”. Тако настане одрасла особа која драматизује.

Док су драмљење и театралност један од иритирајућих комуникацијских стилова, могуће је да оно буде толико изражено да због њега пати и сама особа и људи око ње, тако да тада говоримо о поремећеној личности. Реч је о хистрионичном поремећају личности, који је добио назив од латинске речи хистрион, која означава глумца. Такве личности се понашају као да је живот позориште, други људи публика коју треба импресионирати, без свести о томе да су они лоши глумци.

 

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

politika.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име