ЛУДОСТ РАДИ ХРИСТА
Сиријски ђакон и хришћански теолог из четвртог века свети Јефрем Сирин оставио је причу о жени којој је била дата јуродивост по Богу, а која подразумева живот достојан божанске љубави и одбацивање славе од људи.
У женском (тавенисиотском) манастиру живела је једна девственица, која се представљала као малоумна и ђавоимана. Толико су је се сви гнушали да чак нису ни јели заједно с њом. Она је обично боравила у кухињи и тамо је обављала свако задужење.
Могло би се рећи да је она на делу испунила оно што је записано: Ако неко међу вама мисли да је мудар у овом веку, нека буде луд да би био мудар (1 Kор. 3, 18). Главу је повезивала крпама и тако је служила. Од четири стотине монахиња, никада је ниједна није видела да једе. За све време свог живота није села за трпезу, нити је узела комадић хлеба, него је скупљала мрвице и отпатке са стола и тиме се прехрањивала. Никога ничим није увредила, никада ништа није рекла, ни мало ни велико, никада није узроптала, иако су је често ударали и ругали јој се.
Једном приликом се Питириму, поштовања достојном отшелнику, јавио ангео Господњи и рекао:
“Зашто о себи мислиш да си благочестив и поносиш се што живиш на таквом месту? Хоћеш ли да видиш жену, која је благочестивија од тебе? Пођи у женски тавенисиотски манастир и наћи ћеш једну која на глави носи крпу. Она је боља од тебе, јер се бори са толиком оскудицом, а никада се својим срцем није удаљила од Бога. Ти, међутим, иако седиш овде, у мислима луташ по градовима и као да никада и не излазиш из њих!”
Питирим је устао и пошао на место где се налазио манастир, тражећи најпре од настојатеља дозволу да уђе у женски манастир. Они су одлучили да га пусте, јер је то био од свих уважаван старац. Kад је ушао овамо, Питирим је затражио да види све манастирске житеље. Јуродива се, међутим, није појавила. На крају им је рекао:
“Упознајте ме са свима, јер овде неко недостаје!”
Они су му на то одговорили:
“Овде, у манастирској кухињи, имамо и једну јуродиву или, како их зову, малоумну.”
Старац им каже:
“Доведите и њу, хоћу да је видим!”
Сестре су је позивале, али она није хтела да дође. Можда је разумела о чему се ради, а можда јој је то и по откровењу било познато. Почеле су насилно да је повлаче, говорећи:
“Свети авва Питирим жели да те види!”
Kад је најзад дошла и кад је Питирим видео крпу на њеној глави, пао је пред њене ноге и рекао:
“Благослови ме, мати моја!”
Међутим, и она је пала пред његове ноге и узвикнула:
“Благослови ти мене, авво!”
Сви су се запрепастили и почели да му говоре:
“Немој да те увреди, авво, јер она је јуродива!”
Старац им на то одговара:
“Ви сте јуродиви, јер она је и мени и вама мати (тако називају жену духовног живота). Желео бих да се у дан суда покажем достојан ње!”
Kад су то чули, сви су пали пред њене ноге, плачући због различитих увреда које су јој нанели. Пошто се помолио за њих, Питирим је после неколико дана отишао. Јуродива, међутим, није могла да поднесе славу и поштовање сестара, као ни њихова извињења, па је отишла из манастира. Нико није знао куда се запутила, где се сакрила и кад је окончала.
Ето каква је јуродивост по Богу и презирање људске славе! Одбацивши славу од људи, она се удаљила, јер је желела да је прослави Бог, који уистину и прославља оне што га љубе. Њему нека је слава у векове! Амин.
