Јесте ли чули за истраживање које је потврдило да се вештина обраде метала развила крајем шестог миленијума пре нове ере на територији Винче?
Када помислимо на човека касног каменог доба, обично га не замишљамо способним за тако сложне процесе као што је топљење метала и израда металних алата, посуда, украса и накита.
Међутим, праисторијски ковачи Винче су знали тајну претварања зелене руде бакра у сјајни метал.
Звучи невероватно да је винчански човек нашао овако напредан начин да освоји природу. Ипак, српска археолошкиња Миљана Радивојевић је дошла до тог закључка.
Она је у Лондонском институту за археологију, заједно са професором Тилом Ререном, ставила пет грама згуре коју је нашла у Беловоди код Петровца на Млави под микроскоп. Овај грумен је, како се показало, настао као резултат производње метала у високој пећи, што је био довољан разлог да се посумња да је винчанска цивилизација умела да обради материјал.
Ово је било посебно интересантно јер је испод грумена пронађен праисторијски бакар. До сада је свет археологије сматрао да се метал најпре обрађивао само на Блиском истоку.
Тезу Миљане Радивојевић је подржало четири хиљаде њених колега на научном конгресу у Ванкуверу.
Винчанска култура је стара преко седам хиљада година и представљала је праву праисторијску метрополу. Сматра се да је Винча била центар цивилизације више до хиљаду година, а да су се потом њени становници селили широм Босне, Румуније. Србије, Бугарске, Црне Горе, Македоније и Грчке.
Центар за обраду метала винчанске културе су, верује се, Беловоде, у близини Петровца на Млави. Бакар се преносио Дунавом до Црног мора и ка југу према Плочнику код Прокупља где су такође пронађени остаци винчанске културе.
Стари ковачи су топили метал на 200 степени, а потом су га наизменично грејали и ковали како би постигли жељени облик.
Доказивање Радивојевићеве тезе представља озбиљан изазов за археологију. Ово је био један од разлога због чега су се научници из неколико земаља окупили око пројекта „Развој металургије у Евроазији“ како би истраживали ове значајне локације.
Они ће покушати да нађу нова открића о томе како су људи у Винчи нашли руде, како је организована металургија и како је бакарна радионица функционисала.
Археолози верују да је моћна цивилизација Винче полако нестајала како су њене житеље уништавали околни народи када се појавио бакар и оружје које је направљено од њега.
„Цивилизација Винче је заправо трајала хиљаду година и нестала је у време када је откривен бакар. Волела бих да нађем одговор на то питање и надам се да ће ово истраживање коначно објаснити како је винчанска култура нестала.“
За сада још увек није потврђено да је тло на ком живимо заиста колевка светске металургије, али докази не искључују ни то да се метал у то доба прерађивао у неколико центара у свету.
Извор: Национална географија
види још: https://www.cudo.rs/wp-admin/post.php?post=1080&action=edit
