Језекијин тунел – археолошка открића захтевају преиспитивање закључака?

У светлу новијих археолошких открића датирање Силоамског натписа и јерусалимског тунела постаје упитно.

Језекијин тунел је систем водоснабдевања повезан са Двидовим градом. Он повезуе Гихонски извор пијаће воде са Силоамским базеном у Јерусалиму. Према 2Дн 32:2-4 и 2Цар 20:20 овај тунел је направљен у време Језекијиног владања над Јудејом, као део ратних припрема пред очекиваним асирским освајањима које је водио цар Санхериб. Према Писму, Језекија је воду до Јерусалима допремио користећи стари и нови тунелски систем. Ипак, постоје многе недоумице у вези тога да ли је Језекијин тунел заиста постојао током његове владавине крајем 8.в. пре Хр. (Гвоздено доба II). На ово је указао 2013. године један од уредника магазина Biblical Archaeology Review, Hershel Shanks у свом тексту Дали ће цар Језекија бити укљоњен из свог тунела? (Will King Hezekiah Be Dislodged from His Tunnel?).

Први аргумент у прилог редатирања тунела су интересовања која показује Силоамски натпис. Овај значајни текст пронађен је на јужном крају Језекијиног тунела. У њему се сведочи да је копање тунела кренула из два смера, са југа и са севера, и да су се радници сусрели на средини пута. У њему се ниједном речју не спомиње опаснос асирске најезде, штавише не спомиње се име цара Језекије нити име асирског владара Санхериба I споменутог у Библији. Већина научника датира натпис у Гвоздено доба II, али су се таквом схватању успротиви John Rogerson и Philip Davies постављајући питање: да ли постоји период који би боље одговарао натпису? Они сугеришу да је то период хасмојенских владара.

Други аргумент тиче се времена које би морало да буде употребљено за копање таквог тунела у време цара Језекије. Геолози Amihai Sneh, Eyal Shalev и Ram Weinberger испитивајући стене кроз које је тунел прокопан закључили су да за такав посао је било потребно најмање четири године. Да ли је Језекија могао да име толико времена и да преузме остваривање таквог пројекта у тренутку ишчекивања асирских освајања?

Библија не наводи колико је времена прошло од претње коју је упутио асирски влдар до тренутка саме опсаде Јерусалима, те неки од научника сматрају да је Језекија можда и могао да има довољно времена за копање таквог тунела, док други сумњају у такве закључке.

Последњи аргумент тиче се повезивања различитих канала у водоводни систем Јерусалима. Тунели о којим говори су из достаразличитих временских периода. Неки почичу из Средњег Бронзаног доба, а други из доба Другог Храма. Ronny Reich и Eli Shukron који су вршили значајна ископавања у Давидовом граду и близини Гихонског извора, верују да је полазна тачка Језекијиног тунела био Тунел IV који је кретао од кружне коморе Силоамског базена. На улазу у Тунел IV у стени базена нађена је глатка плоча. Сличност између ове плоче и плоче Сиолоамског натписа подржава идеју да је Тунел IV био почетак Језекијиног тунела, баш као што је крај истог био ознака његовог краја.

Кућа изграђена од камена извађеног приликом ископавања Тунела IV пронаена је у близини Кружне коморе. Нешто од грнчарије која је пронађена у њој датира се у позни 9.в. и рани 8.в. пре Хр (Гвоздено доба IIa) — чиме се сугерише антидатирање исковања у односу на Језекијино доба за близу 100 година. На бази грнчарије, Reich и Shukron понудили су нови датум, време владавине цара Јоаса (835-801.год. пре Хр).

Осим тога, поменута кућа је саграђена на позицији која не дозвољава могућност да је Тунел IV саграђен у време цара Јоаса, а да је век касније са овим тунелом повезан Језекијин тунел. Наиме, уколико канал да канали нису били повезани у вода би наставила да притиче као кроз  Стену базена и због чега би се кућа изграђена од тамошњег камена урушила, јер би земљиште постало влажно На тој основи Reich и Shukron доказују да су Тунел IV и Језекијин тунел морали бити саграђени од једног од претходника цара Језекије и предлажи, како смо рекли, да је то време владавине вцара Јоаса (835–801.пре Хр)читав век пре Санхерибове опасаде Јерусалима (701.год. пре Хр).

Постоје, дакле, најмање два могућа разрешења ове загонетке. Прво је да је библијски запис градитељском подухвату цара Језекије нетачан, а други да су га научници нетачно повезали са силомаким записом, односно да „Језекијин тунел“ још чека да га археолози пронађу или идентификују.

До тада остаје отворено питање: да ли је цар Јоас заиста одговоран за „Језекијин“ тунел?

Извор: Biblical Archaeology Society