Једноставно речено теологја ослобођења је покушај да се тумачи Библија кроз невоље сиромашних. То је углавном хуманистичка доктрина. Заснована је у Јужној Америци у турбулентним 1950тим годинама, када је марксизам односио велике победе код сиромашних због свог нагласка на редистрибуцији богатства, дозвољавајући сиромашним сељацима да имају удела у богатству елите и тиме унапреде свој економски статус у животу. Као теологија, она има веома јаке корене у Римској католичкој цркви.
Теологија ослобођења је учвршћена 1968. на Другој латиноамеричкој конференцији бискупа који су се састали у Меделину, у Колумбији. Идеја је била да се проучава Библија и да се бори за друштвену правду у хришћанским (католичким) заједницама. Пошто је једини модел који је постојао за прерасподелу богатства у једној латиноамеричкој земљи био марксистички модел, прерасподела богатства да би се подигао стандард сиромашних у Јужној Америци имао је дефинитивно марксистички утицај. Пошто они који су имали новац нису желели да га се одрекну по моделу прерасподеле богатства, коришћење револта популиста (читај: сиромашних) било је подстакнуто од стране оних који су највише радили са сиромашнима. Као резултат тога, теологија ослобођења била је укаљана марксистичком догмом и циљевима револуције.
Као резултат марксистичког учења, теологију ослобођења су практиковали бискупи и свештеници у Јужној Америци и били критиковани 1980тих од стране католичке хијерархије, од Папе Јована Павла па на доле у лествици. Врх хијерархије католичке цркве је оптужио либералне теологе да подржавају насилне револуције и потпуну марксистичку класну борбу. Ово изопачење је обично резултат хуманистичког виђења човека систематизовано у црквену доктрину од стране фанатичних свештеника и бискупа и објашњава зашто сада врх католичке хијерархије не жели да има ишта са марксистичком доктрином и револуцијом.
Међутим, теологија ослобођења се преместила са сиромашних сељака у Јужној Америци на сиромашне црнце у Северној Америци. Сада имамо теологију ослобођења црнаца која се проповеда у црначким заједницама. То је иста марксисичка, револуционарна, хуманистичка филозофија која постоји у теологији ослобођења Јужне Америке и нема никакву библијску основу баш као ни јужноамерички модел. Лажна доктрина је и даље лажна доктрина, без обзира на име које јој је дато. На исти начин на који је револуционарни жар подстакнут у Јужној Америци, теологија ослобођења сада покушава да подстакне револуционарни жар међу црнцима у Америци. Ако црква у Америци препознаје лаж у теологији ослобођења црнаца, као што је католичка црква то учинила за јужноамерички модел, теологија ослобођења црнаца ће имати исту судбину као и теологија ослобођења у Јужној Америци – показаће се као лажна, хуманистичка доктрина преобучена у теолошке термине.
gotquestions.org