Француском у другој половини XVI века владала је династија Валоа (13281589) чији је посљедњи владар био Анри III. Када је ступио на власт краљевина је била нејединствена и није успио да наметне ауторитет будући да је сву  власт држала његова мајка Катарина Медичи. Оно што је значајно за његову владавину јесте то да је водио борбу против протестаната и дошло је у том период до четири верска рата као и економских и политичких проблема. То је изазвало реакцију католика да поведу сами борбу против хугенота и обновили су католичку лигу на чијем челу је био Анри Гиз. Међутим, ова лига је била доста попустљива и није одговарала Анрију што доводи до одлуке да убије Гиза. Све то је довело до незадовољства широких народних маса против краља тиранина а  резултирало је краљевом смрћу 1589. године.  Након овога дошло је до смене династија те је на сцену ступила породица Бурбон а њен први представник био је Анри IV или Анри Наварски.

Анри IV (1553-1610) био је протестант и учесник верских ратова. Као такав није могао доћи на власт. Долази до проблема вјере и преласком на католичанство пут ка француском престолу био би слободан а тај проблем решен. Стога се одлучује на тај потез и 1593. године Анри IV прелази на католичанство на начелима галиканизма а годину дана касније, у фебруару 1594. у Шартру крунисан је за краља. Поред тога, био је и краљ Наваре од 1570. до 1610. године. Наравно, било је и противника новог краља који су били у страху због промјене вјере и даљих дешавања али исто тако имао је и подршку међу протестантима, ројалистима и краљевом гардом.

Краљ Анри IV издао је године 1589. Нантски едикт којим је загарантована слобода вјероисповјести за протестанте и регулисана су им одређена права. На овај корак га је навела њихова побуна да ће успоставити републиканско уређење и затражити заштиту од Енглеске.

Анри IV да није прешао на католичанство 1593. године најважније од свега јесте да не би могао доћи на власт и постати краљ Француске, поред тога вјероватно би се још више распламсали вјерски ратови. Дошло би до заоштравања односа између католика и протестаната што би имало још веће последице по Француску која је у том периоду била нејединствена и слаба. Да се није успоставила вјерска толеранција, проширио би се утицај реформација из Енглеске. Захваљујући томе дошло је до уздизања и јачања Француске и успостављења апсолутистичке монархије а учвршћена за вријеме његовог насљедника Луја XIII  који је дошао на власт 1610. године након што је католички фанатик Жан Франсоа Равајж убио Анрија IV.

Историчар Драгана Рисовић

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име