Француском у другој половини XVI века владала је династија Валоа (1328–1589) чији је посљедњи владар био Анри III. Када је ступио на власт краљевина је била нејединствена и није успио да наметне ауторитет будући да је сву власт држала његова мајка Катарина Медичи. Оно што је значајно за његову владавину јесте то да је водио борбу против протестаната и дошло је у том период до четири верска рата као и економских и политичких проблема. То је изазвало реакцију католика да поведу сами борбу против хугенота и обновили су католичку лигу на чијем челу је био Анри Гиз. Међутим, ова лига је била доста попустљива и није одговарала Анрију што доводи до одлуке да убије Гиза. Све то је довело до незадовољства широких народних маса против краља тиранина а резултирало је краљевом смрћу 1589. године. Након овога дошло је до смене династија те је на сцену ступила породица Бурбон а њен први представник био је Анри IV или Анри Наварски.
Анри IV (1553-1610) био је протестант и учесник верских ратова. Као такав није могао доћи на власт. Долази до проблема вјере и преласком на католичанство пут ка француском престолу био би слободан а тај проблем решен. Стога се одлучује на тај потез и 1593. године Анри IV прелази на католичанство на начелима галиканизма а годину дана касније, у фебруару 1594. у Шартру крунисан је за краља. Поред тога, био је и краљ Наваре од 1570. до 1610. године. Наравно, било је и противника новог краља који су били у страху због промјене вјере и даљих дешавања али исто тако имао је и подршку међу протестантима, ројалистима и краљевом гардом.
Краљ Анри IV издао је године 1589. Нантски едикт којим је загарантована слобода вјероисповјести за протестанте и регулисана су им одређена права. На овај корак га је навела њихова побуна да ће успоставити републиканско уређење и затражити заштиту од Енглеске.
Анри IV да није прешао на католичанство 1593. године најважније од свега јесте да не би могао доћи на власт и постати краљ Француске, поред тога вјероватно би се још више распламсали вјерски ратови. Дошло би до заоштравања односа између католика и протестаната што би имало још веће последице по Француску која је у том периоду била нејединствена и слаба. Да се није успоставила вјерска толеранција, проширио би се утицај реформација из Енглеске. Захваљујући томе дошло је до уздизања и јачања Француске и успостављења апсолутистичке монархије а учвршћена за вријеме његовог насљедника Луја XIII који је дошао на власт 1610. године након што је католички фанатик Жан Франсоа Равајж убио Анрија IV.
Историчар Драгана Рисовић