Татјана Павићевић ( дев. Иванов), рођена је 1969 године у Пироту. Током свог одрастања у прелепој и природним лепотама, окићеној југоисточној Србији, завршава пиротску гимназију током које се јавља и интересовање за професију окренуту пружању помоћи и лечењу људског бића- фармацију. Диполомира је на Фармацеутском факултету у Београду, где почиње и свој професионални пут. Поред лекова намењених за људско тело, Тања усмерена Божјом руком , почиње да се бави и специфичним начином потраге за душевним и духовним лековима, специјалним духовним мелемима – песмама. Свака песма, душом је писана и за рањиве душе намењена ! Исцељење душе и зацељивање телесних и духовних рана су, поред мајчинства и породице, њен јединствени животни пут и мотивација ! Објавила је збирку песама ,,Кад душа пева“ а неке од њених песма су реализоване у музичком светлу: ,,Бог је Љубав“ ,, На пиротском кеју“ ,,Ћилим“ ,,Препусти се“…
Моменат спознаје дара за неку уметност често представља и окосницу неког новог раздобља. Колико се разликује живот пре и након открића Вашег песничког дара, као данас, Вашег душевног ,,хлеба насушног“?
ТП Преокрет у мом животу је спознаја моје духовности и суштина постојања кроз Господа, Његову милост и љубав. Нажалост код мене је то ишло тежим путем, све већим опоменама и искушењима све док нисам спознала суштину. А онда су се полако, опет кроз искушења, отварала једна по једна врата.
Кад осетите Божје постојање, постајете свесни његове промисли кроз разне животне ситуације, и буде све лакше. И лепше. Подарио ми је љубав, складан брак и материнство у касним годинама. Дар изражавања кроз поезију је моја велика љубав. Ослобађање од стреса. Лек за душу. Потребна је само дубока емоција. Обраћање Господу кроз молитву. Захвалност!
Крај из кога потичете је један од најинспиративнијих и најлепших предела наше земље. Какве асоцијације у Вама буде речи ,,Пиротски ћилим“ , пиротски кеј и Стара Планина, као места Вашег одрастања?
ТП Оно о чему сам још писала и нешто што ме вуче све више што сам старија то је мој родни град. Градић на Нишави. Одрастање! Безбрижно детињство на Пиротском кеју. У подножју прелепе Старе планине. Радост, мир, спокој… Тајне шара Пиротско ћилима… Долина Јерме, вијугава Височица…Мирис липа. Укус качкаваља и пеглане кобасице…
То су слике које су урезане у душу и уз Божју помоћ пренете на папир.
И опет је Господ умешао прсте. Дао инспирацију тиму композитора, аранжера, сниматеља да песме ,,ПИРОТСКИ КЕЈ „и ,,ПИРОТСКИ ЋИЛИМ “ добију музички плашт.
Ваша професија подразумева хуманост, стрпљење и сталну помоћ болјућима.Читањем Ваших песма стиче се осећај присуства молитве у току писања песме, као трептаји свеће која болећиво гори за сваку патњу човечију?
ТП Ја сам по струци дипломирани фармацеут, имам своју малу породичну апотеку. Мој посао захтева свакодневни рад са људима. Пронаћи прави лек. Помоћи у физичком болу. А онда схватите из разговора са пацијентима, који вам се с поверењем обраћају да је свима нама потребан и лек за душу. Можда је то Божја промисао. Мој задатак. Да поклањајући некоме своју књигу, отварајући му своју душу, покушам да помогнем и у духовном болу. Јер сви се ми боримо са истим ђаволом, улазимо у слична искушења. Сама спознаја да неко саосећа са вама је велико олакшање. То су моје повратне информације
Кроз Ваше стихове се неуморно прожима поема славоловља Господу, захвалности али и молитвености. Из ког разлога је то Ваше стиховање у славу Господа, од свих врста уметности постало Ваша ,,шифра“ изражавања?
ТП Још као мала сам а и касније „завидела“ људима који се баве музиком, певају, свирају, видела сам их као увек веселе, срећне… И размишљала: Ех да умем да певам.! Из овог угла сматрам и захвална сам што ми је жеља услишена. Чудни су путеви Господњи. Преко мог талента ме је увезао са музичарима и музиком. Увек нађе начин када нешто искрено желите. Само “ ТРЕБА БИТ СТРПЉЕЊА И У БОГА ПОВЕРЕЊА“.
Издали сте зборку песама ,, Кад душа пева“ али и неке од Ваших песама су постале вишедимензионалне, кроз музички аспект. Какав је осећај чути своје стихове, кроз инструменте и гласове?
ТП Оно због чега сам посебно радосна је што су неке моје песме добиле подршку музике. То је била моја велика жеља, лутала сам неко време покушавајући да нађем некога ко би ми помогао, док нисам преко рођаке Ирене Радуловић дошла до Милинка Ивановића Црног. Након дужег затишја, зазвонио ми је телефон с питањем: Јесте ми Ви послали песму ,, БОГ ЈЕ ЉУБАВ“ ? И сад се најежим кад се сетим тога, и тада су се Небеса отворила. Лако смо и брзо урдили неколико песама. Музику, аранжмане, спотове… То је тако кад имате Божју подршку. Једноставно осећам како се моји снови претварају у јаву. Врло је неуобичајено и предивно искуство када се пуно људи ангажује да пренесе до слушаоца а данас и гледаоца вашу емоцију. ,БОГ ЈЕ ЉУБАВ“ сам написала једно вече кад ме је син од 5 год питао ,,Шта је Бог“? А данас ту поруку преноси Хаџи Марина Лазић , свој деци уз предиван глас. Наша вероучитељица пушта деци на часовима веронауке.(Много сам јој захвална ). Захвалност је заправо , неминован и кључан фактор духовног опстанка у свету коме живимо!
Разговор испред ЧУДА водила Хаџи Марина Лазић
